ilustracija: Pixabay
Što se više zna o načinu na koji bi trebalo da se izađe u susret građanima koji žele da unaprede energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima, toliko je jasnije da će u nekim sredinama postoji vrlo mala verovatnoća da građani ostvare ove podsticaje.
Mnoge građane je početkom meseca privukla medijska najava da će država od juna finansirati polovinu troškova u domaćinstvima za postavljanje izolacije, zamenu stolarije i ugradnju efikasnijih grejnih sistema u domaćinstvima.
Ako ste već uštekali nešto novca za izolaciju na kući, kotao na pelet ili solarne panele da ne arčite struju preko bojlera za zagrevanje vode, te se poradovali se bespovratnoj pomoći od države, sigurno vam je optimizam dobrano popustio nakon saznanja da su cene građevinskog materijala i izolacije od početka godine otiše u nebesa i da će samo nastaviti da rastu.
Ipak, kada su konačno obnarodovani prvi koraci koji će dovesti do toliko očekivane i priželjkivane pomoći, postalo je jasno da mnogo toga zavisi i od lokalnih nivoa državne uprave.
Podsticaji preko lokalnih samouprava od kojih se očekuje da već imaju predviđene mere u budžetima i novac za realizaciju
Zapravo, model je takav da će se sredstva podrške građanima dodeljivati preko jedinica lokalne samouprave (JLS), pri čemu bi građani finansirali polovinu dela investicije, a preostali iznos JLS i resorno ministarstvo.
Pre poziva za građane, najpre su pozvane JLS da se do 21.maja prijave na konkurs ministarstva koje je sa svoje strane obezbedilo ukupno 54 miliona dinara (oko 460.000 evra) i odredilo da jedna lokalna samouprava maksimalno po ovom konkursu može da dobije do 10 miliona (oko 85.000 evra).
ilustracija: Pixabay
JLS bi, pritom, trebalo da ispune određene kriterijume. Kako je rečeno, to su spremnost za realizaciju, raznovrsnost ponuđenih mera za energetsku sanaciju, procenat budžeta opredeljen za realizaciju mera, procenat učešća lokalne samouprave u finansiranju projekta i iskustvo u realizaciji istih ili sličnih javnih poziva. Takođe, jedan od kriterijuma je i razvijenost lokalne samouprave.
Zapravo, ministarstvo očekuje da lokalne samouprave već imaju opredeljena sredstva u budžetima za finansijsku podršku unapređenju energetske efikasnosti stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova i prateće dokumente na osnovu kojih su izdvojila ta sredstva.
Uvidom u obrasce koje bi gradovi i opštine trebalo da ispune prilikom apliciranja, jasno je da one lokalne samouprave koje nemaju usvojene akte o energetskoj efikasnosti malo toga mogu da očekuju od ovog konkursa.
Lokalni programi energetske efikasnosti gotovo u potpunosti usmereni ka javnim objektima i institucijama i bez jasnih i definisanih mera za domaćinstva
Donošenjem Zakona o efikasnom korišćenju energije, 2013.godine je otvorena mogućnost lokalnim samoupravama da pristupe izradi programa i planova energetske efikasnosti, ali je tek u prvoj polovini 2016. godine zaokružen skup podzakonskih akata neophodnih da bi se sprovodio propisani sistem energetskog menadžmenta.
Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) je 2017.godine objavio analizu lokalnih programa energetske efiksnosti na primerima nekoliko JLS. U publikaciji je naveden niz problema i manjkavosti ovih dokumenata koje se, između ostalog, a što je bitno za ovu temu, ogledaju u tome da lokalne samouprave nemaju dovoljno podataka o potrošnju energije i energenata u domaćinstvima, zbog čega su mogle da iskažu samo relativne procene po osnovu podataka sa popisa stanovništva (broj domaćinstava i osnovni energent za grejanje, isključujući dogrevanje električnom energijom).
ilustracija: Pixabay
Takođe, programi energetske efikasnosti otkrili su i slabosti celokupnog sistema praćenja energetske potrošnje u Srbiji. U četiri posmatrana programa (Nova Varoš, Ćuprija, Paraćin i Pirot) konstatuje se da je ogrevno drvo osnovni energent za grejanje domaćinstava, dok se princip slobodnog tržišta namenjen ovom energentu, zajedno sa ugljem, smatra samodovoljnim, te nema ni jedne predviđene mere koja bi bila usmerena makar na evidenciju potrošnje količina i kvaliteta ova dva energenta. Ukoliko je cilj energetske efikasnosti smanjenje emisija sa efektom staklene bašte, ovo je način na koji se taj cilj ne može postići, zaključuje se u analizi i dodaje da će uvek ostati nepoznato kolike su emisije koje nastaju grejanjem domaćinstava drvetom i ugljem.
Ono što je upadljivo i kod analize Cekora, ali i prilikom uvida u programe energetske efikasnosti pojedinih lokalnih samouprava u Srbiji je izostanak konkretnih i jasno definisanih mera koje su usmerene ka domaćinstvima.
Tako nešto je vidljivo i u budžetima lokalnih samouprava. Jedan broj JLS u budžetima imaju predviđene programske aktivnosti koje se odnose na energetsku efikasnost i obnovljive vrste energije. Konkretne projekti u ovim programima uglavnom se listom odnose se na objekte javne namene, a stiče se utisak da pojedine opštine i gradovi rado koriste ove programe da prosto u njima predstave projekte koji samo jednim manjim delom imaju veze sa energetskom efikasnošću,a u suštini su investiciono održavanje objekata javne namene.
Požarevac bez programa i energetske efikasnosti u programskom budžetu
Požarevac u ovom segmentu, utisak je, zaostaje. Na osnovu dostupnih informacija na sajtu gradske uprave, osim imenovanog gradskog menadžera za energetsku efikasnost, Grad nema usvojene akte o energetskoj efikasnosti koja ne postoji ni kao programska stavka u lokalnom budžetu. To, recimo, nije slučaj kod Užica, Smedereva ili Velikog Gradišta. Ova poslednja opština u planu rashoda po programima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije nema predviđena sredstva u aktuelnoj odluci o budžetu,ali i pored toga prikazuje ovu programsku stavku.
S čime pred građane u junu?
U poslednje vreme, gotovo uporedo sa najavama da će država delom sufinansirati ulaganja u energetsku efikasnost i po kućama, u određenim lokalnim samoupravama čule su se najave da će, eto, uskoro program biti proširen i na domaćinstva.
U martu je su s tim vestima, ali bez ulaženja u detalje, oglasili u Pirotu (Pirotske vesti), dok su u Kragujevcu (eKapija) ovih dana poručili da imaju 5 miliona u budžetu i da su već aplicirali po pozivu ministarstva za dodatna sredstva. Kažu, do sada je grad izdvajao samo za javne objekte, a sada će moći da se jave i oni koji imaju kuće i objekte sa upotrebnom dozvolom. Stanovi neće moći, a kriterijumi bi tek trebalo da se odrede.
ilustracija: Pixabay
Utisak je da su sada mnogi požurili da se nekako uklope u uslove koje je prema lokalnim samoupravama odredilo ministarstvo. Međutim, šta će za ovo kratko vreme činiti oni koji nemaju lokalne programe energetske efikasnosti? S čime će gradski ili opštinski menadžeri za energetsku efikasnost u tim JLS izaći pred ministarstvo, a onda i njihove lokalne samouprave pred građane u junu za kada je najavljena konkretna finansijska podrška?
