U dopisu koji je objavljen na sajtu MS skreće se pažnja na teksta Zakona koji se odnosi na upotrebu tzv. rodno osetljivog jezika.
Matica smatra da su nedopustive formulacije u Zakonu koje obavezuju svakog pojedinca da se u službenoj upotrebi isključivo služi formama rodno osetljivog jezika, koje se, između ostalog, odnose na upotrebu tzv. femininativa, odnosno imenica kojima se referiše o osobama ženskog pola.
One su isključivo obligatornog karaktera i ukazuju na obavezu prilikom upotrebe rodno senzitivnog jezika, što automatski implicira potencijalnu sankciju za primenu svake (prema odredbama donesenog Zakona) rodno „nekorektne“ forme u govorenom i pisanom jeziku, piše u dopisu i navodi se:
– Mnoge forme femininativa još nisu zaživele u srpskom jeziku i potrebno je vreme koje će pokazati hoće li se one u jezičko tkivo inkorporirati prirodnim putem. Formulacije iz Zakona jasno ukazuju na isključivost, nepostojanje tolerantne politike, pa čak i na prisilno nametanje upotrebe femininativa u standardnom srpskom jeziku. Pri tome se ne uzima u obzir i stav nemalog broja stanovnika Republike Srbije koji ne smatra diskriminišućim upotrebu imenica gramatičkog muškog roda za označavanje osoba ženskog pola. Važno je napomenuti da su među njima i mnogobrojne predstavnice ženskog pola. Drugim rečima, nezanemarljiv broj ženskog dela stanovništva ništa loše ne vidi u tome da neko uz njihovo ime upotrebljava forme poput: šef/rukovodilac/sekretar odeljenja umesto šefica/rukovodilica/sekretarica odeljenja i sl. Zbog toga se i postavlja pitanje: Gde je tu demokratičnost? Ako se ona u Zakonu ogleda u tome da rodno osetljiv jezik bude prihvaćen, zašto se insistira na njegovoj doslednoj upotrebi i među onim govornicima srpskog jezika koji ne zastupaju isto mišljenje? I zašto se ne vodi računa i o tome da bi možda za neku ženu upotreba femininativa bila upravo diskriminišuća, negativno konotirana i nepoželjna?
– Ukoliko se u Zakonu insistira na OBAVEZI prilikom upotrebe rodno osetljivog jezika, postavlja se pitanje da li će osobe koje samo iz nepažnje ili neznanja ne upotrebe odgovarajuću formu femininativa za to biti sankcionisane.
– Primoravanje stanovništva na upotrebu ISKLjUČIVO rodno osetljivog jezika povlači za sobom duboke rezove u normi standardnog srpskog jezika i, u načelu, nedopustiv jezički inženjering. Budući da norma mora da bude elastično stabilna, svaki vid ovakve radikalne intervencije automatski implicira velik broj rodno nepismenog stanovništva, što je svakako nepoželjno.
– Posebnu pažnju skrećemo na deo iz Zakona u kojem se INSISTIRA na upotrebi rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu, u svedočanstvima, diplomama i u drugim vidovima obrazovno-vaspitnog rada.
Primenom ovako, kako Matica navodi, rigidnih rešenja, tekstovi udžbenika morali bi da se prestrukturiraju. Naveden je primer iz udžbenika Geografije za sedmi razred osnovne škole.
Umesto formulacija poput:
Starosedeoci Amerike su Indijanci i Eskimi (Inuiti). Oni pripadaju žutoj rasi. Preci Indijanaca doselili su se iz Azije. … Indijanci su se proširili i naselili američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu;
prema odredbama ovog Zakona tekst bi MORAO da glasi:
Starosedeoci/starosedelice Amerike su Indijanci/Indijanke i Eskimi/Eskimke (Inuiti/Inuićanke). Oni/one pripadaju žutoj rasi. Preci/pretkinje Indijanaca/Indijanki doselili/doselile su se iz Azije. … Indijanci/Indijanke su se proširili/proširile i naselili/naselile američki kontinent sve do Ognjene zemlje na jugu.
Sasvim je jasno da se na ovakav način stvara tekst koji opterećuje čitaoca i otežava recepciju, a laka prohodnost udžbenika trebalo bi da mu bude primarni cilj. Ovakve formulacije mogle bi se izbeći jednom uvodnom rečenicom na početku svakog teksta, kojom bi se ukazalo na svest autora o rodnoj ravnopravnosti, navodi MS.
U Matici predlažu da se svaka formulacija iz Zakona u kojoj se insistira na isključivoj upotrebi rodno osetljivog jezika preformuliše u tom smislu da se dopusti upotreba i formi gramatičkog muškog i ženskog roda prilikom nominovanja osoba ženskog pola. Na taj način obezbedila bi se, kako smatraju, ravnopravnost stavova stanovništva u pogledu upotrebe navedenih formi, niko se ne bi osećao diskriminisanim i svako bi imao pravo da se služi jednim ili drugim vidom izražavanja.
