Čini se da je pandemija uticala da ovaj iznos raste većom stopom nego ranije. Ove i prošle godine odvajalo se oko 450 dinara više nego prethodne, dok je pre globalne krize to povećanje iznosilo oko 200 dinara godišnje, piše Nova ekonomija.
ilustracija Pixabay
Opšta neizvesnost bila je jedan od glavnih motiva za štednju i ove godine, a pandemija je negativno pogodila manje od petine anketiranih (18 odsto), trećina njih je neznatno pogođena (35 odsto) dok je 43 odsto odgovorilo da uopšte nisu pogođeni.
"Oni koji štede povećali su iznos ušteđevine, pre svega, zbog neizvesnosti ili su imali više novca na raspolaganju tokom vanrednog stanja i nisu mogli u to vreme da troše kao ranije", rekao je Ansgar Loner, generalni direktor agencije IMAS International iz Beča na "online" konferenciji Erste banke, "Štedne navike građana Srbije – koliko štedimo, kako upravljamo novcem i šta o tome znamo".
U poređenju sa prethodnim godišnjim istraživanjima, od 2017. godine do sad, najviše je porasla popularnost životnog osiguranja (sa sedam na 14 odsto) i štednje po viđenju (sa devet na 12 odsto). S druge strane, sve je manje onih koji štede u kući ili sefu (pad sa 30 na 25 odsto), kao i onih koji uopšte ne štede (pad sa 50 na 45 odsto).
Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine raste, samo 27 odsto građana je zadovoljno sumom koju trenutno može da izdvoji.
