Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji čije povlačenje je prethodnih dana tražio deo javnosti, jer smatra da se njime legalizuju prisilno otimanje imovine ljudi koji su se našli na putu državnim projektima.
ilustracija Pixabay
Za izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji glasalo je 159 od 161 poslanika koji su prisustvovali sednici parlamenta, dok se dvoje nije izjasnilo, obajvio je N1.
Izmenama Zakona se utvrđuje da predmet eksproprijacije mogu da budu nepokretnosti u svim oblicima svojine, kao i da su svi postupci koji se vode u skladu sa ovim Zakonom hitni, imajući u vidu da se pokreću i vode u javnom interesu.
„Nepokretnosti u privatnoj, zadružnoj ili javnoj svojini se mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne“, navodi se u Zakonu.
Zakonom su određeni kraći rokovi za postupanje organa uprave u cilju bržeg i efikasnijeg sprovođenja postupka eksproprijacije.
Zakonom je utvrđena obaveza korisnika eksproprijacije da, pre rušenja zgrade, obezbedi zakupcu stana u društvenoj ili državnoj svojini, odnosno javnoj svojini na neodređeno vreme, odnosno nosiocu stanarskog prava u eksproprisanoj stambenoj zgradi ili stanu kao posebnom delu zgrade, korišćenje drugog odgovarajućeg stana u javnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme.
Pomenuti zakon kao i Zakon o referendumu privukli su veliku pažnju javnosti, zbog čega je u Beogradu bio održan i masovniji protest.
Niz je kritika na ovaj zakon. Za pravnike ovakav zakon o eksproprijaciji predstavlja udar na privatnu svojinu građana, što je, kako oni objašnjavaju, u suprotnosti sa Ustavom.
Po prvi put pominje se eksproprijacija zemljišta, i to čak i privatnog zemljišta i privatne imovine, po osnovu nekog međunarodnog ugovora a u okviru projekta koji je označen kao projekat od javnog interesa ili od nacionalnog značaja.
To znači da bilo koja i bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije – bez obzira na oblik svojine, a Vlada će imati diskreciono pravo da proglašava određene projekte za projekte od javnog interesa.
Stručnoj javnosti sporno je i što je ovim zakonom predviđeno da se svi postupci sprovode po hitnom postupku, ali i kratak rok od pet dana u kojem vlasnik treba da odluči da li pristaje na eksproprijaciju.
Ukoliko neko ne pristane da se odrekne svoje imovine, može se žaliti, odnosno pokrenuti spor pred Upravnim sudom, ali i u tom periodu mu može biti oduzeta imovina, jer sudski postupak ne odlaže izvršenje.
Izmene i dopune zakona o eksproprijaciji donete su bez održane javne rasprave, na šta je stručna javnost upozoravala.
Zakon su prethodnih dana branile predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Obe su rekle da se izmene Zakona o eksproprijaciji ne usvajaju zbog kompanije Rio Tinto, na šta se inače najviše cilja u kritikama ovog Zakona, već da bi se veliki projekti poput autoputeva, pruga i gasovoda efikasnije realizovali.
Brojne organizacije i pokreti najavili su za sutra blokadu regionalnih i magistralnih saobraćajnica širom zemlje zbog usvajanja ovog Zakona.
