Ministarstvo rudarstva i energetike nameće priključivanje vetroelektrana na mrežu u obimu koji bi dramatično ugrozio elektroenergetski sistem, i to ne samo finansijski, već bi ga doveo i u rizik od totalnog raspada, takozvanog blekauta. Osim toga, posledica planirane integracije objekata obnovljivih izvora energije (OIE) bi značila i enormno, višestruko povećanje cene struje za građane i privredu, pišu Novosti.
ilustracija Pixabay
Ovo proizilazi iz dopisa koje su "Elektroprivreda Srbije", "Elektromreža Srbije" i Agencija za energetiku krajem decembra uputili Ministarstvu rudarstva i energetike, a u koji su, kako se navodi, Novosti imale uvid.
Osim što investitori dobijaju podsticaje za OIE, a "Elektroprivreda Srbije" mora da kupi svu tako proizvedenu energiju po tržišnim cenama, jedan od najvećih problema je što je EPS odgovoran za balansiranje energije prema važećem Zakonu o korišćenju OIE. To znači da EPS mora da obezbedi obavezne rezerve za situaciju kada, na primer, nema dovoljno vetra za proizvodnju struje iz vetroelektrana.
Stručnjak za energetiku, Miloš Zdravković, ocenjuje da je ovo jedino u interesu stranog investitora, kome se na taj način omogućava da razvija biznis i zarađuje, dok trošak treba da snose "Elektroprivreda Srbije", "Elektromreža Srbije", "Elektrodistribucija" (EDS), država, građani i privreda. U dopisu EPS-a i EMS-a se navode izvodi iz Studije integracije visokog udela OIE, u kojima se razmatraju posledice priključenje vetroelektrana do nivoa od 3,5 gigavata instalisane snage na mrežu, kao i 8,1 gigavata iz različitih obnovljivih izvora. U prvom slučaju je za balansiranje potrebno da se konstantno na rezervi drži od 700 do 1.000 megavata, a u drugom dva gigavata.
Zdravković objašnjava da te rezerve možemo da obezbedimo jedino uvozom električne energije ili izgradnjom dodatnih kapaciteta. On navodi da su vetroelektrane najnestabilnije, a za 3,5 gigavata njihove instalisane snage na mrežu, trošak balansiranja sistema kroz uvoz iznosio bi od 500 do 700 miliona evra na godišnjem nivou. Za 8,1 gigavata iz različitih obnovljivih izvora, uključujući solar i hidro, to bi bilo najmanje duplo skuplje, dakle, milijardu do milijardu i četiristo evra.
Ova situacija bi, kako navodi, dovela do bankrota i raspada našeg elektroenergetskog sistema, totalnog blekauta. Sagovornik postavlja pitanje i šta bi se dešavalo u situaciji da dođe do nekih vremenskih nepogoda ili kriznih situacija, a ne postoji mogućnost uvoza električne energije za balansiranje.
Nastavak na Novosti
