„U Srbiji se struja rasipa a racionalnim korišćenjem i bez ulaganja može da se uštedi 10%, sa malim ulaganjima do 20%, a sa većim ulaganjima potrošnja može da se prepolovi”, rekao je profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac.
ilustracija Pixabay
"Srbija troši tri-četiri puta više energije od evropskog proseka. Kada je reč o domaćinstvima, najviše energije se koristi za grejanje, oko 60% a mnogi građani žive u objektima koji ne da nisu toplotno izolovani već nemaju ni fasadu", istakao je on gostujući na RTS-u.
Navodeći primere neracionalne potrošnje, rekao je da se struja rasipa kada se stan greje ili rashlađuje uz uključen klima uređaj a prozori drže otvoreni.
Prema njegovim rečima, najveći potrošač struje u domaćinstvu je bojler, koji troši oko 9% energije, zatim šporet, frižider, klima-uređaji.
"Gde se najviše troši, tu se najviše može i uštedeti", rekao je Banjac i naveo da je što se potrošnje struje tiče, jeftinije tuširati se nego kupati u kadi.
Govoreći o uštedama na grejanju, rekao je da svako pregrevanje za 1° od onoga što nam je dovoljno znači trošenje 7% više energije, a kada se prostor hladi troši se 4% energije više.
Kao dobro dugoročno rešenje je naveo energetsku efikasnost objekata, menjanje prozora i stavljanje fasade, jer se tako, kako je rekao, može uštedeti i do 40% energije.
"Sledeći korak jeste menjanje sistema kojim se grejemo. Oni koji se greju na struju mogu da razmisle da pređu na grejanje toplotnim pumpama, jer se tako potrošnja smanjuje tri puta", naveo je Banjac.
Pojasnio je da dosta struje potroše i tzv. energetski vampiri, odnosno uređaji koji inače troše malo energije, ali pošto rade 24 sata, potroše dosta.
Među takvim uređajima su i televizori i kompjuteri a Banjac je naveo da kada bi se oni isključivali, moglo bi se uštedeti i do 5% energije.
