Popis stanovništva počinje prvog oktobra i trajaće mesec dana. Svako ima zakonsku obavezu da odgovori na postavljena pitanja tačno. Ipak, postoje tri pitanja na koja ne morate da date odgovor ako ne želite, piše RTS
Od 8 časova prvog oktobra popisivači izlaze na teren i intervjue sprovode od vrata do vrata.
Pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku Petar Korović razrešio je neke od nedoumica građana.
Šta se dešava ako niste kod kuće
Ako niste kod kuće, popisivač stavlja obaveštenje u poštansko sanduče na kojem ostavlja svoje podatke i kontakt popisnog info-centra sa kojim zatim stupate u kontakt, a kasnije sa popisivačem ugovarate njegov dolazak.
Na koja pitanja ne mora da se odgovori
Zakonska obaveza je da se odgovori tačno popisivaču na postavljena pitanja. Ako neko ne želi, postoje tri pitanja na koja ne mora da se dâ odgovor – o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku.
Naizgled neobična pitanja
Postoje pitanja koja su naizgled neobična, poput onog koje se postavlja muškarcima – koliko biološke dece imaju ili pitanja gde je živela majka u momentu rođenja deteta.
Korović ističe da su sva pitanja logična, iako možda ne izgledaju odmah tako.
“Deca iz seoskih sredina se rađaju u porodilištima najbližih gradova, i onda se u ličnim podacima navodi mesto gde su se rodili, a ne gde su živeli. U nekom selu, analizom podataka ispostavilo bi se da se nije rodilo nijedno dete, jer piše da su se rodili u opštini. Ovako dobijamo pravu informaciju gde ste živeli po rođenju”, navodi Korović.
Bezbednost podataka
Svi podaci koji se daju popisivaču su bezbedni i nigde neće biti publikovani, koriste se samo u statističke svrhe. Nijedna druga institucija ne može da ih koristi. To je garantovano Zakonom o popisu stanovništva, Zakonom o statistici, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
