Na važnim infrastrukturnim objektima krade se sve što može da se proda, pa ih tako ni 25.000 volti neće sprečiti lopove da iseku kontaktnu mrežu na prugama. Sudska praksa je pokazala da su počinioci često maloletnici, a njima se uglavnom izriču vaspitne mere, piše RTS
Čak i da se zna koji deo mreže u kom trenutku nije pod naponom, potrebna je stručnost da se kablovi preseku i ukradu.
Stručnost je potrebna i kada se kradu delovi liftova, a i to se dešava i u stambenim zgradama.
Dnevno se sa više od 15 pružnih prelaza ukrade ponešto, pa ni rampe ni semafori ne rade.
“Reč je o delovima kontaktne mreže koji mogu da budu dužine 130 metara, i oni služe da drže jedno polje kontaktne mreže dužine oko 1,6 kilometara. Kada se to ukrade, olabavi se mreža i to može da ugrozi bezbednost. U proteklih godinu dana ukradeno je oko 250 čvrstih tačaka, to je sve trebalo zameniti, pa umesto 120 ili 200 na sat, voze 20-30 na sat”, ističe Nenad Stanisavljević iz “Infrastrukture železnice Srbije”.
Krade se i do nekoliko stotina metara kontaktne mreže. Najviše na prugama Beograd–Šid i Beograd–Bar. Ranije je u kablovima bilo više bakra, a on je tražen na tržištu sekundarnih sirovina, 700 dinara košta kilogram.
“Infrastruktura železnica Srbije” umesto njega sada koristi drugi materijal, ali ni to ne smanjuje krađe. A ne krade se samo mreža, nekad se kradu čak i šine, pa i ogromni šrafovi.
Kazne za krivično delo teška krađa su i novčane i zatvorske. Stručnjaci predlažu da se ovakve krađe kvalifikuju kao ugrožavanje javne bezbednosti i samim tim bi kazne bile oštrije.
(ilustracija Pixabay)
