Euribor, kamata za koju su vezani svi krediti u evrima, dostigla je "crnu granicu" od 3%. Upravo se od te stope i granice najviše strahuje, jer se pokazala kao najkritičnija za vreme svetske ekonomske krize 2008. godine, piše Nova
Stručnjaci su podeljenog mišljenja – jedni smatraju da će euribor ostati na nivou od 3%, a drugi imaju mnogo mračnije prognoze i očekuju rast ove kamatne stope. U jednom su, ipak, složni – vrednost euribora sigurno još neće početi da pada.
Šestomesečni euribor prešao je nivo od 3%, dok je tromesečni na korak od toga – on iznosi 2,99%.
Prošle godine, u junu, euribor je po prvi put od 2015. dostigao pozitivnu vrednost, a kako on utiče na visinu rate onih dužnika koji su podigli kredit u evrima, sa varijabilnom kamatnom stopom – nije ni čudo što se pojavila bojazan da bi on mogao da skoči do nebesa.
Šanse da on prestigne istorijski maksimum i dođe na nivo od više od 5% nisu realne, barem tako smatraju stručnjaci, ali nemaju ni pretrerano lepe vesti za dužnike.
Stagniranje, pad ili dalji rast – šta nas čeka?
Euribor je tokom 2008. godine dostigao ono što stručnjaci nazivaju "srednjom vrednošću" – 3%. Na tom nivou se zadržao najduže, a istorija bi mogla da se ponovi. Ako se obistine projekcije stručnjaka – ništa od nižih rata kredita u ovoj godini.
– Tokom cele godine vrednost euribora će biti oko trojke, definitivno neće padati – kaže profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.
Prema njegovom mišljenju, vrednost ove kamate može samo da raste, ali ni to neće biti veliki i nagli skokovi.
S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić smatra da, na osnovu svih parametara – ovo nije kraj rasta euribora, a samim tim ni rata kredita.
– Nemam utisak da se situacija ikako smiruje, pa da na osnovu toga možemo da očekujemo stagnaciju euribora, a potom i njegov blagi pad. Apsolutno ništa ne ukazuje na to, čak suprotno – sve je gore i gore – kaže Savić.
On je za portal Nova.rs objasnio da su ekonomske i političke okolnosti u svetu sve gore, te smatra da se čitav svet nalazi na početku "ekonomskog rata".
– Ja sam siguran da će euribor i tokom godine nastaviti da raste. Kojim tempom, to niko ne može da kaže, ali bojim se da za dužnike sa varijabilnom kamatnom, trenutno nemam nijednu lepu vest – zaključuje profesor.
Kada se menjaju rate i ko je bezbedan?
Inače, vrednost euribora menja se gotovo svakodnevno. Međutim, to ne znači da se rate dužnika menjaju svakodnevno.
Euribor kao kamata ima nekoliko vrednosti, ali su za korisnike kredita ključni tromesečni i šestomesečni. Prema tome, konkretan datum usklađivanja visine rate zavisi od ugovora koje građani imaju sa svojim bankama. Nekima se rata menja četiri puta godišnje, a nekima dva.
Onima koji su vezani za tromesečni euribor, rata se usklađuje 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra, dok se onima koji su vezani za šestomesečni euribor rata usklađuje 30. juna i 31. decembra.
"Bezbedni" su samo oni dužnici koji su podigli kredit u dinarima ili sa fiksnom kamatnom stopom. Takođe, manje razloga za brigu imaju i oni dužnici koji su otplatili veći deo duga. Naime, kako prolazi vreme otplate, tako se menja i struktura rate koju korisnik plaća svakog meseca. Tako se svakog meseca smanjuje iznos kamate.
(ilustracija Pixabay)
