Požarevac je od 60-ih do 90-ih godina prošlog veka prečišćavao otpadnu vodu iz kanalizacije. Međutim u poslednjih 30-ak godina to nije slučaj.
Putevi koje vode do postrojenja ili onog što je od njega ostalo, u lošem su stanju. Manje zbog nedostatka asfalta i blatnjavih bara, više zbog razbacanog smeća koje ljudi uporno odlažu.
Od malog mosta breko brežanskog kanala vodi put ka gradilištu trafo stanice Požarevac 2. Prvo skretanje posle mosta je prema azilu za pse. Čitavo ovo područje dobrano je zaraslo u drveće i šiblje, a po lavežu koji se čuje iz šumarka, ima pasa koji su izbegli kaveze.
Drugo skretanje je, prema satelitskoj mapi na mobilnom telefonu koju pratimo, put koji bi mogao da vodi do postrojenja. Usput treba da se preskoči nekoliko hrpa smeća i jače zagazi u blato na par mesta.
Nakon dve krivine pojavljuju se prvi objekti. Čitava scenografija izgleda kao u horor filmovima. Čuvare nismo primetili ili se samo nismo sreli s njima. Dočekuje nas samo keruša i njeni mladunci.
Znaci zapuštenosti svuda su vidljivi, a prostor nije ograđen. Ako je bio ranije, sve je verovatno otišlo u staro gvožđe.
Kroz naprsline na staklu uspeli smo da snimimo unutrašnjost većeg objekta, po svemu sudeći crpne stanice koja je zvanično i dalje u funkciji, ali samo da usmerava otpadnu vodu ka Brežanskom kanalu.
Dalje od ovog objekta se ne može jer posle samo nekoliko metara ne postoji bilo kakav put kojim bi mogli da pratimo. Visoko iz vazduha i danas se mogu uočiti konture nekada aeracionog bazena, ali potraga za njim verovatno ne bi bila dobra ideja. Čitavo područje postrojenja ima nešto više od 4 hektara, a s obzirom da je nepregledno i napušteno već 30 godina, nije ni preporučljivo za ovakvu vrstu istraživanja koje bi mogla da se pretvori u lošu avanturu.
Zbog nedostatka održavanja, sva oprema i konstrukcije na starom prečišćivaču su u takvom stanju da ne mogu da se poprave. Jednog dana 1990-ih godina, postrojenje je jednostavno prestalo da se koristi i od tog trenutka je napušteno.
Planirano je za potrebe oko 60.000 stanovnika, ali ta faza nikada nije dostignuta jer je građevinski bila realizovana samo jedna od tri planirane faze, za 20.000 stanovnika. Kada je postrojenje prestalo da radi, isključeno je zbog sve većih teškoća u održavanju, ali i zbog toga što je postalo poddimenzionisano za 2 do 3 puta, posebno u domenu biološkog tretmana.
Prepušteno vremenu i neodržavanju PPOV je sve više propadalo. Propadala je oprema, a s njom i građevinski objekati. Sada se sa pravom procenjuje da nije moguća njegova obnova po istoj tehnologiji, već da je ekonomičnije i mnogo efikasnije da se izgradi novo po savremenijoj tehnologiji.
Novo postrojenje bi upravo trebalo da bude uzgrađeno na istom mestu. Za izgradnju i opremanje su međudržavnim sporazumom odobrena sredstva iz zajma Nemačke razvojne banke (KfW). Predračunska vrednost izgradnje postrojenja koje će imati kukupno 23 objekta je oko 2 milijarde dinara, što je nešto manje od 17 miliona evra.
Tekst je deo projekta “Požarevac na zdravoj vodi – unapređenje vodosnabdevanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda i kvaliteta podzemnih i površinskih voda”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
