U razgovoru sa Draganom Kokićem, rukovodiocem tehničkog sektora u Vodovodu i kanalizaciji Požarevac, pokušali smo da sagledamo stanje podzemnih instalacija vodovoda u Požarevcu, uzroke i posledice havarija, kao i probleme u distribuciji vode za piće i načine za njihovo prevazilaženje.
TE2: Kakva je zastupljenost materijala u cevovodima vodovodne mreže?
-Materijal u vodovodnoj mreži je raznosvrstan, u zavisnosti od perioda kada je koji materijal bio aktuelan u izgradnji vodovodne mreže. U početku je najveća bila zastupljenost azbestno-cementnog tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Nakon toga je počela ugradnja materijala od PVC-a, polietilena. Od drugih materijala zastupljeni su čelik, čelično pocinkovane i liveno gvozdene cevi.
TE2: Šta su pokazale havarije na vodovodnoj mreži. U kojoj meri su izbor materijala i starost cevi uticali na izdržljivost cevovoda?
-Životni vek cevi se kreće u rasponu od 20 – 30 godina. To se pokazalo na azbestno – cementnom cevovodu, na polietilenskim (okiteni) cevima i PVC-u. Problem je što vodovodna mreža nije ispratila izgradnju objekata u pojedinim delovima grada. U početku su to bili objekti za koje je postojao zadovoljavajući prečnik jer nije bilo naznaka veće izgradnje u budućnosti. Kasnije se pokazalo da cevi kako zbog prečnika, tako i starosti cevi ne mogu da izdrže brzine protoka i pritiske u čitavom sistemu.
TE2: Imate li konkretne primere?
-Pre par godina je rađena rekonstrukcija pri samom kraju lučičkog puta. U tom kraju postojao je manji broj objekata kada je mreža rađena devedesetih godina. U međuvremenu je izgrađen veliki broj kuća, a kako je reč o rubnom delu sistema vodovoda, mreža koja je rađena od polietilena je trpela velike pritiske. Imali smo česte havarije na cevima, a na nedeljnom nivou smo morali da intervenišemo 2-3 puta. Nakon rekonstrukcije, zamene materijala i povećanja prečnika takvih problema više nismo imali.
TE2: Koliko je teško u planiranju pratiti urbanizaciju i izgradnju stambenih i poslovnih objekata?
-Sigurno da nije bilo neke sinhronizacije u smislu da se znalo šta će i u kom delu grada i u kojoj meri da se izgrađuje. Zbog toga je vodovodna mreža građena u odnosu na trenutne potrebe potrošača. Nije predviđeno da se prave veći prečnici cevi, a da vi ne znate da li će biti veće gradnje. Postoji veliki broj nelegalnih objekata koji je nekada građen bez ikakvih dozvola i papira. Sva preduzeća koja su imala neku infrastrukturu, do prvog zakonskog rešenja o planiranju i izgradnji 2003.godine koje je zabranilo priključenje nelegalnih objekata, već su namirila veliki broj zahteva za priključenje. Ljudi su i nakon toga nastavili da grade i došli smo do situacija kakve se dešavaju. To se odnosi uglavnom na krajeve vodovodne mreže, brdske delove – pogotov za deo iznad Tulbe prema Novom groblju, Bresje, Cane Babović…
TE2: Kako su se vezivali potrošači?
-Intenzitet izgradnje priključaka je bio do perioda kada je zakonski regulisana izgradnja. Nakon toga se smanjivao udeo koji smo mi radili, ali je sigurno da tu ima i divljih priključaka.
TE2: Kako su se sami priključci potrošača pokazali problematičnim u ovom periodu čestih pucanja na mreži?
-U najvećoj meri su pucanja na priključcima. Može da bude uticaj starosti materijala, takođe i sužavanja cevovoda jer su priključci uglavnom promera ¾ cola(fi-20) dok je mreža na koju su priključeni fi-50, 80, 100 ili više. Uglavnom, prilikom nestanka vode ili velike potrošnje koja nam se događa, upravo su najčešća pucanja na priključcima. Suština je da se u hidrauličkom delu, na promeni prečnika uglavnom dešavaju ta pucanja. Najčešća su na mreži fi-50 od polietilena (HDP) i to je primetno već godinama.
TE2: Može li se onda govoriti o tome da je svojevremeno biran loš materijal cevi?
-Mi kada naručujemo cevi dobijamo atest za taj materijal. Dok ne ugradimo cevi, ne znamo da li je materijal dobar ili ne. Međutim, trebalo bi uzeti u obzir da je povećana gradnja i potrošnja dovela do toga da se povećavaju brzine i pritisci, što utiče na izdržljivost. Ako su povećane brzine i pritisak ljudi se pitaju zašto nemaju vodu. Cevi mogu da propuste onoliko vode koliko to dozvoljavaju njihove karakteristike. Sve utiče, kao i prisustvo vazduha. Sekundarna mreža ili deo grada ne mogu da se posmatraju izolovano od čitavog sistema.
TE2: U nekoliko navrata ovog leta imali smo situaciju da je sistem bio pred kolapsom ili se vrlo teško oporavljao nakon havarija.
-Ekstremnih temperatura bilo je i ranije, ali ne u ovako dugim intervalima. Sve to je uticalo da ljudi troše više vode. Bilo koji poremećaj da se dogodi na drugoj ili trećoj visinskoj zoni, dovodi do lančane reakcije da ljudi uzimaju više vode zbog bojazni da mogu da ostanu bez nje. Stanovnici na brdu znaju da su oni prvi koji ostaju bez vode kada su poremećaji i zbog toga uzimaju veće količine za zalihe. Druga pojava su bazeni koji se pune i dopunjuju, privatni travnjaci. Svi će da kažu „šta je tebe briga šta radim dok uredno plaćam vodu“, ali sve to utiče na sistem. Čim nam se dogodi poremećaj potreban je određeni broj dana da se vratimo u normalu. Šta se sada dešava? Mi već nedelju dana nemamo problema. Šta je razlog?
TE2: Šta je razlog?
-Nismo mi ništa lošije ranije radili nego što sad radimo. Nama je potrošnja i dalje izuzetno velika. Na granici smo optimalnog snabdevanja, ali niko nije ostajao bez vode. Nisu padale kiše, niti su se ljudi iselili iz Požarevca. Samo je pala spoljna temperatura za 10-ak stepeni. Prosta stvar: veća temperatura-veća potrošnja. Sistem kakav je, to ne može da izdrži. Nije u Požarevcu samo takav slučaj, već i u čitavoj Srbiji. Ne širi se to toliko u javnosti jer svi brinu svoje brige.
TE2: Mnogi zameraju da kada se spomene intenzivna urbanizacija, Vodovod govori o obodnim delovima grada, a da se ne spominju stambene zgrade u gradskom jezgru.
-Kako u Požarevcu, tako u čitavoj Srbiji postoji trend građenja objekata kolektivnog stanovanja u ulicama u kojima su bili zastupljeni samo individualni stambeni objekti. To će da utiče i na funkcionisanje kako kanalizacione, tako i vodovodne mreže, toplifikacije, EPS -a. Bez obzira što je popunjenost tih novih objekata delimična, određeni pritisak u cevima mora da se dostavi na spratove, bez obzira da li su stanovi useljeni ili ne. Pritom mora da se vodi računa o postojećim priključcima, odnosno starim potrošačima koji ne bi trebalo da budu ugroženi. Prilikom izgradnje investitor je dužan da pribavi tehničke uslove od svakog javnog preduzeća za infrastrukturu koju priključuje – šta ima i koju vrstu priključka može da dobije. To bi morao da ispuni, a svaka zgrada nakon izgradnje ima tehnički prijem, nakon čega se izdaje upotrebna dozvola. Ko ima upotrebnu dozvolu, mi to ne znamo. Dobijamo samo spisak vodomera sa brojem korisnika. Postoje priključne šahte i vodomeri, a šta se događa iza toga Vodovod nije taj koji kontroliše. Nadležnost Vodovoda je prva reviziona šahta fekalne kanalizacije i vodovodna šahta, zaključno sa vodomerom. Nama se investitori obraćaju sa pitanjima o dimenzijama i pritiscima kišne i fekalne kanalizacije. U proseku nam se pritisci kreću od 3,5 do 4 bara, a korisnici koji su bliži potisnim cevovodima imaju viši pritisak. Mi ne možemo da držimo 7 bara da bi neko na petom spratu neke zgrade buduće imao 3 bara ili što je potrebno za uslove protivpožaraca za određeni pritisak u hidrantskoj mreži. To nije naša nadležnost. A ono što jeste je da na osnovu uslova dajemo dimenzije priključka vode i kanalizacije i prečnike vodomera. Dalja nadležnost unutar objekta, to nije naše.
TE2: Da li je tačno da naša vodoizvorišta imaju veći kapacitet proizvodnje vode nego što to vodovodna mreža u Požarevcu može da primi?
-Tokom prethodnog talasa vrućine, ni u jednom trenutku tokom 15 dana mi nismo imali problem na izvorištu „Ključ“ sa nedostatkom vode u rezervoaru. Problem je distribucija vode kroz cevovod. Mi sada imamo jedan potisni cevovod za dva izvorišta – Ključ i Meminac. Na Memincu nam radi jedan bunar, a na Ključu 12 i dodatno koliko je potrebno. Ranije je svako izvorište imalo svoj cevovod koji je išao ka gradu. Sa Ključa je išao čelični fi-600, a sa Meminca azbestno-cementni fi-400 i oni su se u gradu spajali po potrebi, za dopunu ili poboljšanje pritiska u određenim zonama. Onda se 2010/11.godine dogodilo da je ugašen taj azbestno-cementni cevovod jer je njegova dotrajalost bila velika i više nije bio tehnički upotrebljiv. To je cevovod koji je išao od „Viteza“ do ulaska u grad. Na ulazu u grad imamo razdvajanje cevovoda, ali je već godinama dovod sa samo jednog cevovoda koji dolazi sa Ključa i u koji se uliva Meminac za održavanje hidrauličkog potiska. Taj cevovod nema dovoljnu propusnu moć da bi doveo dovoljnu količinu vode koja je potrebna da uđe u grad. Na Memincu imamo izbušena dva duboka bunara. Postoji jedan klasični koji je u eksploataciji i jedan koji bi trebalo da se opremi. To znači da bismo mogli da pustimo četiri bunara sa Meminca, samo što ne možemo da ih proguramo kroz cevovod. On može da propusti 310 litara u sekundi, a sve preko toga je tehnički neizvodljivo. To znači da bi od Meminca trebalo da se radi nov cevovod kojim bi više vode moglo da se plasira u grad. Mi možemo da bušimo koliko god hoćemo bunara, a nema kroz šta da proteramo tu vodu. Nivoi u rezervoaru na Ključu nam se kreću od 75 do 90%, što znači da gubimo najviše do 15% u rezervoaru od 5.000 kubika tokom špiceva. Nijednom nismo pali ispod popunjenosti od ¾ rezervoara.
TE2: Da li to znači da glavni problem Požarevca više nije kvalitet vode, već način distribucije vode ka gradu?
-Bez obzira na kombinacije bunara koje koristimo u proizvodnji, male su varijacije u kvalitetu. Išli smo čak do toga da smo nitrate spuštali na 10 mg/l, ali za tako nešto ne postoji potreba. Prethodnih godina, dok nismo uradili duboke bunare, imali smo problem i kvaliteta i količine, a sa dubokim bunarima to je isključeno. Potencijalni problem može da stvori kombinacija visoke potrošnje i niskih nivoa podzemnih voda zbog suše. Za sada to nije slučaj i bunari se štede koliko je to moguće s obzirom na dobru popunjenost rezervoara. Naš problem je taj cevovod koji nedostaje.
TE2: Gubici u mreži procenjeno je da idu do 57%. Da li smo zbog toga specifični u Srbiji? Koliko na gubitke utiču divlji priključci i u kojoj meri utiču na havarije na cevovodu?
-Gubici koje imamo su na nivoa proseka Srbije i u značajnoj meri utiču na postotak nefakturisane vode. U Vodovodu nemamo uvid u to gde se nalaze divlji priključci i dešava se da ih otkrivamo kada recimo dođe do havarije na delovima mreže ili na priključcima. Sigurno da divlji priključci imaju uticaj na i na havarije, a zbog velike potrošnje jer čim neko nema merenja i ne plaća vodu, njega i ne zanima koliko će da trošim vode. Vrlo je teško pronaći divlje priključene objekte, jedan od načina je kada neko takve pojedince prijavi. Česta pojava je da se ljudi priključuju ispred vodomera, a imali smo nedavno i slučaj gde je korisnik skinuo vodomer i po potrebi ga pred merenje potrošnje vraćao na mesto. Postoje i oni koji pored legalnog priključka prave dodatnu vezu ispred vodomera. Osim ukoliko prilkom popravki ne naiđemo na cevi koje tu ne bi trebalo da budu, takve je gotovo nemoguće otkriti jer im pored svega vodomeri pokazuju određenu porošnju i ništa ne ukazuje da nezakonito troše vodu.
TE2: Da li imate da dodate nešto što smatrate da je važno, a nismo spomenuli u ovom razgovoru.
-Osvrnuo bih se na društvene mreže na kojima se isti pojedinci javljaju tokom zime za toplifikaciju, a leti za vodovod i koji pišu da su ljudi u ovim javnim preduzećima ovakvih ili onakvih karakteristika i da su nezainteresovani za stanje u mrežama. Sve to nije tačno. Ljudi rade u uslovima koji postoje, maksimalno koliko mogu. Čak se i ranici sekiraju što ne mogu sve da pokriju jer postoji toliko prijava pucanja cevi po gradu. Mi sve radimo po prioritetima. Ne po tome ko se kako zove, već prema stepenu havarije i važnosti institucija koje su povezane na određeni deo mreže. Nije nama lepo da gledamo kako voda ističe iz mreže mreže. Trošimo mnogo struje u proizvodnji i distribuciji vode, kao i za odvođenje otpadnih voda. Svaki litar mnogo košta, ali nismo u moći da sve to pokrpimo i svedemo na neki podnošljiviji nivo. Sve što ističe iz cevi nam odlazi u gubitke i mi to ne možemo ni od koga da naplatimo jer to nigde nije ni očitano. Tako da su besmisleni komentari da će sve što je iscurelo Vodovod naplatiti građanima. Takođe, počitavanje potrošnje u domaćinstvima gotovo je nemoguće da se organizuje svaki mesec. Mislim da ni na zapadu nije tako već se brojila očitavaju jednom godišnje i izvlači prosek potrošnje po mesecu. Takođe, nemamo ni dovoljno ljudi z tako nešto. Dodatno, uveli smo praksu da čitačima ne dozvoljavamo da ulaze u dvorišta ukoliko nij prisutan neko od ukućana zbog toga što smo imali situacije da su navodno nestajale stvari po dvorištima. Čak ni hitne intervencije ne ulaze ukoliko neko nije prisutan, izuzev u slučajevima kada su objekti napušteni.
TE2: Hvala vam na razgovoru.
-Hvala vama.
Intervju je deo projekta “Tačka pucanja: Podzemne instalacije – izazovi podzemne infrastrukture”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
