„Nedostatak i visoka cena đubriva neće pogoditi samo poljoprivrednike u Srbiji, već i okruženju i drugim zemljama, a uticaće strašno i na povećanje cene svih ratarskih proizvoda, pogotovo onih posejanih u jesen i onih koji će se sejati u proleće“, rekao je agroekonomista Milan Prostran u emisiji „Energija Sputnjika“.
ilustracija Pixabay
Globalno poskupljenje energenata dovelo je do lančanog poskupljenja u mnogim industrijama, pa tako i u proizvodnji veštačkih đubriva. Zbog poskupljenja prirodnog gasa cena mineralnih đubriva je utrostručena, a veliki problem je i to što na svetskom tržištu vlada nestašica tog repromaterijala.
Prinuđeni da uvozimo
U Srbiji, gde su veštačka đubriva za manje od godinu dana poskupela više od 100 odsto, a nova poskupljenja uoči proletnje setve tek slede. Problem je i to što zemlja u velikoj meri zavisi od uvoza tih proizvoda. Naša država, u proseku, uvozi između 450.000 i 500.000 tona azotnih đubriva i između 200.000 i 250.000 tona NPK đubriva, uglavnom iz Rusije, Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske.
Od nekadašnjih sedam, u Srbiji trenutno posluju tri proizvođača mineralnih đubriva: „Eliksir Prahovo“, „Eliksir Zorka“ i PROMIST, koji ne mogu da obezbede dovoljne količine đubriva. Prostran podseća da je Srbija bila zemlja proizvodnje mineralnih đubriva, ali da je sa zatvaranjem fabrika izgubljena visoka proizvodnja:
„Mi smo proizvodili najkvalitetnija, tzv. kompleksna mineralna đubriva, koja su imala sva tri hemijska elementa: azot, fosfor i kalijum, tzv. NPK. Proizvodili smo osnovna mineralna đubriva koja se obično koriste u jesen da bi se zemljište posle dubokog oranja oplemenilo i koristili smo azotna mineralna đubriva za prehranjivanje i negu useva u toku vegetacije. S ovako visokom cenom uništili smo veći deo te industrije.“
Kako dodaje, zbog nedostatka organskog đubriva i nekvalitetnog mineralnog đubriva, kvalitet zemljišta je opao do te mere da je humusni deo, koji je iznosio nešto više od pet odsto, pao ispod 2,5 odsto.
– Zbog raznih loših manipulacija sa sredstvima za zaštitu bilja i drugim hemikalijama, mi imamo 50.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koji su potpuno uništeni, nisu više za upotrebu. To što je humusni deo pao s više od pet na ispod 2,5 odsto, znači da je upaljena crvena lampica. To hitno zahteva rešenja. Postoje rešenja poput rekultivacije zemljišta zasejavanjem trava, što radi Zapad – ističe Prostran.
izvor: Vesti online via Sputnik
