Da li će iko odgovarati za devet ubijenih i sedam povređenih?Krivične odgovornosti u ovom nezapamćenom zločinu, po zakonu, nema. Bez krivične odgovornosti, tvrde stručnjaci, nema ni krivičnog dela za koje bi se vodio sudski postupak. Ostaju posledice i odgovornost, i društva i države, piše Insajder
Zakon o maloletnim izvršiocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica – to je pun naziv zakona koji je Skupština usvojila 2006. U slučaju dečaka koji je usmrtio osmoro učenika i pripadnika obezbeđenja, a ranio šestoro đaka i nastavnicu, primenjivaće se samo drugi deo naslova zakona – krivičnopravna zaštita maloletnika. Dečak izvršilac ubistava je, prema zakonu, sa svojih 13 godina – dete, oslobođeno krivične odgovornosti. Za počinjeno delo neće odgovarati ni kada napuni 14 godina, jer zakon računa njegovu starost u momentu izvršenja. I ne samo da nije krivično odgovoran, nad njim ne mogu da se primenjuju ni vaspitni nalozi i mere Zakona o maloletnicima.
Vanja Bajović, profesorka na Pravnom fakultetu kaže za “Marker“ da se prema “licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u Zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj Zakon“.
“Na ovom konkretnom slučaju vidimo sav apsurd važećih rešenja, faktički bespomoćnost nadležnih organa da se izbore sa ovakvim stvarima. Dete ispod 14 godina nije krivično odgovorno. Defakto prema njemu se ne može izreći nikakva krivična sankcija, niti mu se može izreći vaspitna mera“, kaže profesorka Bajović, navodeći da ovakvi zločini zapravo najbolje pokazuju sav besmisao i uzaludnost takvih zakonskih rešenja.
Mera lečenja samo uz saglasnost
Prema onome što je poznato, dečak je sada na psihijatrijskoj proceni. Koliko ona može da traje zavisi pre svega od lekara. Profesorka Bajović kaže da ograničenje postoji ali samo onda kada se primenjuje Krivični zakonik, što nije moguće u ovom slučaju. Krivični zakonik predviđa i meru obaveznog psihijatrijskog lečanja ali ni to u ovom slučaju ne može da se primeni, iako je dečak, kako tvrdi policija za sebe na saslušanju rekao da je “psihopata koji treba da se smiri“.
“U ovom slučaju tu meru ne možemo da izreknemo jer ne možemo da vodimo krivični postupak protiv njega. Prinudna hospitalizacija je moguća uz saglasnost lica koje se hospotalizuje. Kada je reč o maloletniku, kada je reč o detetu da tu saglasnost umesto njega mogu da daju njegovi roditelji, staratelji, zakonski zastupnik”, objašnjava profesorka Bajović.
Mere Centra apsurdne u odnosu na težinu zločina
Advokatica, koja zastupa porodicu dečaka, izjavila je da će posle medicinskih analiza, dečak biti vraćen u beogradsku policiju, gde bi s njim trebalo da se obavi još jedan razgovor. U postupak bi tada trebalo da se uključi Centar za socijalni rad, i nad dečakom primene mere socijalne zaštite. Nijedna od tih mera mu ne ograničava slobodu. Mere, kaže profesorka Bajović, zvuče apsurdno u poređenju sa težinom izvršenog zločina.
“Pravno gledano i to je zaista apsurd najveći od svih, on bi faktički mogao da prođe sa nekim merama socijalne zaštite zato što se radi o licu koje je mlađe od 14 godina i to su mere iz nadležnosti centara za socijalni rad, tipa da mu se naloži da pohađa određena savetovališta, da ide na određene terapije u zdravstvenu ustanovu, da se redovno javlja Centru za socijalni rad , dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi, kaže profesorka Bajović.
U pritvoru je otac dečaka, kome je određeno zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da je izvršio teško delo protiv opšte sigurnosti, a odnosi se na okolnosti čuvanja oružja. Otac je, kako tvrde predstavnici pollicije, imao dozvolu MUP-a, čuvao je oružje u sefu pod šifrom, ali je pitanje kako je dečak otvorio sef, iz kojeg je uzeo oružje. Za delo za koje se sumnjiči otac dečaka, zakonom je predviđena kazna od šest meseci do 12 godina zatvora.
(ilustracija Pixabay)
