Direktorka Ana Jovanović kaže da se infekcija koronavirusa trenutno širi poput požara, ali ističe da nepoverenje u vakcine nije osnovano jer se svakom novom dozom podstiče intenzivnija reakcija memorijskog imuniteta organizma, čime se sprečava umnožavanje virusa i pojava bolesti. Ona je pozvala sve kontakte zaraženih koje epidemiolozi nisu pozvali da se jave službi kako bi dobili rešenja i opravdali izostanke s posla zbog izolacije.
Ana Jovanović, foto UU/TE2 MEDIA
Ukupan broj novozaraženih na dnevnom nivou došao je u pojedinim mestima do trocifrenih brojeva. Prema podacima od 25.januara u Gradu Požarevcu bile su 232 osobe koje su zaražene od kovida 19. Slična situacija je i u ostalim opštinama braničevskog i podunavskog okruga, a epidemiološka situacija trenutno je veoma nepovoljna.
Ukupan broj hospitalizovanih pacijenata na jučerašnji dan u braničevskom i podunavskom okrugu bio je 274. Od tog broja, 8 osoba se nalazilo na respiratorima, kaže direktorka zavoda.
„S obzirom da za imamo samo u jednom danu nešto manje od 1.000 novozaraženih, broj hospitalizovanih nije veliki. Sve to ukazuje da je u populaciji najverovatnije najprisutniji omikron soj virusa. Njegove karakteristike su lako prenošenje, ali je dobro što ima manju patogenu moć i izaziva blaže kliničke slike“, navodi Jovanović.
Iako ljudi ređe odlaze u bolnice, od aktuelnog soja obolevaju i vakcinisani i nevakcinisani. Takođe, ljudi koji su jednom ili dvaput imali kovid obolevaju po treći put, a činjenica je da umiru i vakcinisani i nevakcinisani, odnosno da je svaka osoba priča za sebe, kaže ona.
Spavanje je zdravo, ilustracija Pixabay
Vakcinacija i jačanje imunog sistema, pokušajte da izbegnete stresne situacije
„Moramo da se ponadamo da je ovo poslednji veliki talas, nakon čega bismo trebali da uđemo u mirniji period. Verovatno je da će biti novih sojeva koronavirusa, a nama je u borbi protiv kovida na raspolaganju vakcinacija, kao i uvežbavanje našeg imunog sistema“, ističe Jovanović
Prema njenim rečima vakcinisanjem podstičemo naš memorijski imunitet da bude što jači i intenzivniji, da naše odbrambene ćelije za kratak period što intenzivnije reaguju i produkuju veliku količinu antitela.
„Suština je da u susretu sa virusom, organizam brzo stvori antitela. U takvoj situaciji virus ne može da se umnožava u našem telu i ne može da izazove bolest. Pored vakcinacije, nužna je i dovoljna količina sna. Potrebno je da se povede računa o ishrani i izbegavaju stresne situacije. Hronični stres je situacija u kojoj naša nadbubrežna žlezda reaguje i proizvodi kortizol zbog čega je naše telo u stalnoj supresiji. Znam da je stres teško izbaciti iz svakodnevnog života, ali svi možemo da se potrudimo da kroz čajeve, opuštajuće misli utičemo pozitivno organizam“, navodi ona.
Ana Jovanović, foto UU/TE2 MEDIA
Šta fali buster dozama?
„Starije osobe svake godine primaju vakcine protiv gripa, a znate da grip može da bude smrtonosan kod starih ljudi. Buster doza, četvrta ili peta ništa ne škodi organizmu. Mi ćemo tako samo nastaviti da uvežbavamo naš imuni sistem koji neće biti dokon u odnosu na virus korone, već u stalnoj akciji. U jednom momentu biće naviknut na virus, a mi postati vrlo otporni na koronu, koliko god je ona pored nas“, kaže direktorka ZZJZ.
Ona se nada da opasniji soj nakon omikrona ne bi trebalo da se pojavi. Virus i mi smo se međusobno prilagođavali, a na nama je sada samo da nađemo načine da onemogućimo da se dalje umnožava i mutira.
Jedan od tih načina je vakcinacija.
„Nažalost, postoji veliko nepoverenje naših ljudi za vakcinaciju, bilo da se radi strahu, neznanju ili pogrešnom informisanju. Mnogo toga smo prošli, Dafinu i Jezdu, kredite, skrivene troškove i možda zbog svega ljudi ne reaguju u momentu i ne žele da prihvate informaciju. Međutim, vakcinacija je definitivno blagodet medicine koja je pružena ljudima i treba da se koristi“, kaže Jovanović.
ilustracija Pixabay
Na dan 26.januara u Gradu Požarevcu 52,5 odsto vakcinisanih drugom dozom
„Teško prelazimo tu polovinu vakcinisanih. Nigde nije idealno. Ima mnogo neistina, ali ljudi moraju da slušaju struku i razumeju tendenciju vakcinacije. Znači, vakcinacija je tu da nam pomogne da se virusi ne umnožavaju u našem telu i da ne dođe do bolesti.“
Dijagrami koje je radio zavod pokazuju tendenciju odziva na vakcinisanje i gotovo su identični u svim opštinama u oba okruga. Najveći procenat ljudi koji su dolazili na vakcinaciju bio je od sredine septembra do sredine novembra. U Gradu Požarevcu najveći pik zabeležen je 31.oktobra.
„U tom periodu je bilo više zaražavanja i verovatno je to bio razlog većeg odaziva. Od decembra ljudi su se slabo javljali, dok nakon praznika u svim opštinama uočavamo blagi porast. Nadamo se da će se to nastaviti i da će ljudi koji su bili pozitivni doći da se vakcinišu kako bi ojačali svoj imunološki odgovor za naredni susret sa kovidom.“
Dok su u mnogim državama Evrope dostupne jedna ili dve vrste vakcina, u Srbiji ljudi mogu da biraju između više različitih cepiva. Važno je da su našim građanima na raspolaganju najinovativnije vakcine protiv kovida, ističe doktorka.
„To su RNK vakcine koje prozvodi Pfizer. Putem tih vakcina se ne unosi virus, već samo segmenti nukleinske kiseline virusa koji u našem telu ne izazivaju umnožavanje virusa, već samo produkciju antitela i memorijski imunitet. Takođe, ruska vakcina je vrlo inovativna, a kineska odlična u smislu da je najbezbednija jer se unošenjem mrtvog virusa ne izazivaju bilo kakvi neželjeni efekti.“
Neželjeni efekti vakcina nisu bili učestali
„Otkako je počela vakcinacija, nije bilo mnogo neželjenih efekata. Uglavnom imamo standardne efekte, poput povišene temperature, bola na mestu uboda, eventualno ne pojave limfne žlezde ili slabosti u mišićima. Čak i za te efekte ljudi su se retko javljali, a uopšteno gledajući neželjeni efekti nisu često bili prisutni kod naših građana.“
foto UU/TE2 MEDIA
ZZJZ: Još jedna godina u znaku kovida
Zavod za javno zdravlje Požarevac je prošle godine obeležio 76 godina postojanja, a najveći deo poslova na koje su zaposleni bili usmereni ticao se sprečavanja širenja koronavirusa.
„Naši zaposleni su se angažovali u tom smeru, poštovali su sve procedure, kako bi se upravo obezbedila zdravstvena sigurnost iz delokruga naših poslova, a za sve naše građane u oba okruga. Strategija se primenjivala, ali i menjala u skladu sa epidemiološkom situacijom koja je trenutno bila aktuelna. Radili smo testiranje lica na kovid u oba okruga, vršili nadzor, praćenje, saradnju sa svim zdravstvenim ustanovama, dezinfekciju svih javnih objekata vrtića, škola, javnih ustanova, ugostiteljskih objekata. Pored kovida morali smo da nastavimo obavljanje redovne delatnosti i ispratili kalendar javnog zdravlja, kampanje i akcije koje smo i ranije sprovodili. U skladu sa protivepidemijskim merama veliki broj kampanja smo obeležili, vršili zdravstveno informisanje stanovništva što preko našeg sajta, što kroz tekstove u lokalnim medijima.“
Onog momenta kad je svet u jednom trenutku stao, medicinski radnici su aktivno nastavili da rade svoj posao, ističe Ana Jovanović.
„Ponašali su se vrlo požrtvovano i prilagođavali situaciji. Za prošlu godinu dobili smo zahvalnicu Ministarstva unutrašnjih poslova za saradnju i unapređenje odnosa, kao i zahvalnice drugih zavoda za zajedničku saradnju. Morala bih da iskažem zahvalnost svim zdravstvenim radnicima koji su u onom trenutku kada su građani morali da se zatvore u svoje kuće i stanove, oni ostali u prvim redovima i omogućavali normalno funkcionisanje života i svih obaveza koje su bile pred nama.“
foto UU/TE2 MEDIA
Omikron ušao u ustanove i organizacije, epidemiolozi ne stižu da pozovu sve kontakte zaraženih
„Iskreno, uspeli smo u zavodu da se zaštitimo do sada. Prethodna tri talasa uspeli smo da pregrmimo sa vrlo malim brojem pozitivnih. Kod nas je veliki broj zaposlenih vakcinisan, ali nisu svi. Mi nismo kao rukovodstvo mogli da delujemo na naše zaposlene da se svi vakcinišu. Nisu se, nažalost, ni svi lekari vakcinisali. Međutim, veliki broj jeste, oko 90 odsto ljudi, a mi kao zdravstveni radnici moramo da budemo primer i model. Pored viskog broja vakcinisanih, u ustanovi imamo 20 do 25 ljudi koji su zaraženi, a koji se nalaze ili na bolovanju ili na odmoru. Niko od njih nije hospitalizovan, tako da je definitivno u pitanju omikron soj sa blažim simptomima. Mnogi zaraženi su već preležali koronavirus, a imamo saradnike koji su treći put oboleli od kovida“, kaže Ana Jovanović.
U svim radnim kolektivima u Požarevcu je slična situacija sa zaraženima kao u zavodu.
„Naša služba koja prati kontakte u obavezi je da sve direktne kontakte zaraženih koji nisu vakcinisani uputi u karantin u trajanju od 7 dana. Međutim, mi tu kasnimo zbog ogromnog broja novih zaraženih svakog dana. Toliko je kontakata da ne može da se dopre do svakog. Svi oni moraju da se pozovu, da se prikupe podaci i informacije pošalju sanitarnom inspektoru koji izdaje rešenja. Apelujemo na kontakte da ukoliko je prošlo 7 dana, a naša služba ih nije kontaktirala, da se jave epidemiloškoj službi kako bismo njihove podatke prosledili za izdavanje rešenja, da mogu da opravdaju izostanak s posla.“
