Nije ni prvo vruće leto, a ni prva sezona u kojoj su učestala pucanja na vodovodnoj mreži u Požarevcu. Ipak, ove sezone imali smo i nestašice i restrikcije, ali i ozbiljnije havarije na cevima.
U koktelu sušni period, visoka potrošnja, dotrajali delovi cevovoda, ograničene mogućnosti za otklanjanjem kvarova. U pojedinim trenucima izgledalo je da se čitav vodovodni sistem nalazi pred kolapsom.
Kako kaže direktor Vodovoda u Požarevcu Aleksandar Dimitrijević, havarije na cevima dešavaju se u onim delovima mreže koji su dotrajali ili su neadekvatni u odnosu na trenutnu naseljenost i potrošnju.
Najstariji delovi vodovodne mreže u Požarevcu datiraju još sa početka šezdesetih godina prošlog veka, što znači da su neki delovi cevovoda danas stariji od šest decenija.
Velike havarije
Havarija na glavnom potisnom cevovodu u Jugovićevoj ulici u Požarevcu jedan je od primera dotrajalih cevi.
Kada je Požarevac uz sufinansiranje EU menjao glavni potisni cevovod od 2008. do 2010.godine zamenjen je najveći deo azbestno-cementnog voda od izvorišta Ključ do rezervoara na drugoj visinskoj zoni. Međutim, tada se nije ukazala potreba za zamenom dela potisnog voda od pruge prema rezervoaru druge visinske zone na brdu. Reč je o liveno-gvozdenim cevima promera fi 350 koje su pre deceniju i po bile u solidnom stanju, ali datiraju iz 1962.godine i početaka vodovoda u Požarevcu. Navedeni promer cevi više se ne proizvodi i kada se dogodila havarija postojala je opasnost da se stvore dugoročnije komplikacije u snabdevanju brdskih delova grada.
„Nađeno je rešenje da se uz pomoć jednog preduzeća iz Pančeva izlije deo zamenske cevi i to je urađeno za četiri sata. Međutim, i nakon otklanjanja kvara bila su potrebna dva dana da se stabilizuje snabdevanje brdskih delova grada“, kaže Dimitrijević.
Havarija u Radnoj mali koja se dogodila krajem jula na cevovodu prečnika fi 400 primer je kako su na podzemne instalacije uticale česte varijacije u pritisku uslovljene ekstremnom potrošnjom, ali i tadašnjim planskim restrikcijama koje su bile nužne zbog snabdevanja vodom najviših delova grada. Havarija se dogodila na možda i najgorem mestu na delu mreže koja je po svojim karakteristikama trebalo da bude potisni cevovod, ali nije imala tu funkciju.
Kako nam je objašnjeno u Vodovodu, pre nešto više od 20 godina postojala je ideja snabdevanja Kostolca sa požarevačkih izvorišta Ključ i Meminac. Spomenuta cev trebalo je da bude potisni vod ka Kostolcu. Na kraju se odustalo od ove ideje – cev je ostala kao svojevrsno slepo crevo koje se završava kod nekadašnjeg poligona kasarne Sopot, a bajpasom je vezana za trenutni potisni cevovod ka Ćirikovcu (gde se završava požarevački deo mreže).
I na tom delu mreže (Vojske Jugolavije) ove sezone dogodila se havarija koja je prethodila navedenim, a radi se azbestno-cementnom cevovodu karakterističnim za period sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Zanimljivo je inače da najveći deo mreže u Požarevcu još uvek čine zabestno-cementne cevi. Iako je ovaj tip cevi više ne proizvodi, Vodovod raspolaže određenim zalihama.
Inače havarije velikog obima nisu karakteristične samo za Požarevac. Pretragom vesti na internetu, vrlo često se nailazi na naslove iz drugih mesta u Srbiji o pucanjima na vododovodnim cevima. Tako su prethodnih dana i nedelja osim Požarevca u žiži javnosti havarije u Aleksincu, Ivanjici, Užicu…
Ubrzana urbanizacija i mreža vodosnbdevanja
Pored havarija velikih razmera na magistralnim i potisnim cevovodima problem na vodovodnim sistemima prave i učestala pucanja na delovima mreže manjeg prečnika cevi i to u onim delovima grada u kojima je poslednjih godina došlo do intenzivnije urbanizacije ili stambene izgradnje.
Karakteristično za određene delove brda je intenzivno naseljavanje i povezivanje domaćinstava na mrežu koja je svojevremeno projektovana za znatno manji broj korisnika.
Takav primer je gradištanski put, odnosno ulica Bože Dimitrijevića (sa bočnim ulicama) gde je prvobitno krajem prošle godine bila planirana zamena 300 metara cevovoda. Nakon učestalih havarija na mreži ove godine dodatnim uvidom utvrđeno je da postoji potreba za obimnijom intervencijom, odnosno zamenom ukupno 1.250 metara cevovoda, kaže Aleksandar Dimitrijević.
„Urađena je ozbiljna studija čitavog tog kraja. Pored azbestno-cementnog na ovom delu mreže postoje još tri-četiri vrste materijala. Ti prečnici cevi više nisu adekvatni broju korisnika koji je povezan na ovaj deo mreže. Urađen je precizan matematički model i umesto intervencija koje su ranije bile predviđene samo na gornjem delu ispostavilo se da je nužno zameniti cevovode još od nekadašnje Inine pume.“
Kako se širila mreža na ovom delu brda ilustruje i to da je u pojedinim bočnim ulicama postoje domaćinstva sa 70-80 ljudi koji su svi vezani na jednu cev od ¾ cola (25 mm), objašnjava Dimitrijević.
U planu rekonstrukcija vodovodne mreže u ovom, ali i drugim delovima grada, poput Slobodarske i ulice Cane Babović gde takođe postoje slični problemi.
Međutim, vrlo je teško ispratiti ubrzanu urbanizaciju jer to zahteva zamenu većih delova mreže i iziskuje značajna finansijska ulaganja.
Kapaciteti mreže i izvorišta
Kapaciteti požarevačkog izvorišta Ključ su za 20, možda čak i 30 odsto veći od dnevne potrošnje ovog leta, a koja se kretala oko 26.000 kubika.
„Sistem, sama mreža ne može da primi toliku količinu vode“, kaže Dimitrijević i dodaje da je pritisak u potisnom cevovodu sa izvorišta išao do maksimalno 5,5 bara što je nivo koji je sam po sebi prilično kritičan za sistem.
O samom konceptu vodovodne mreže biće više reči u narednim tekstovima.
Tekst je deo projekta “Tačka pucanja: Podzemne instalacije – izazovi podzemne infrastrukture”, koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
