U intervjuu za TE2 Media, rukovodilac tehničkog sektora Komunalnih službi, Srđan Filipović govorio je optimizaciji procesa iznošenja otpada, proširenju usluga na seoske mesne zajednice, prelasku na regionalno deponovanje otpada, isplativosti reciklaže sekundarnih sirovina, starom i novom LAP-u za upravljanje otpadom.
TE2: Kakva je situacija u Požarevcu i Kostolcu po pitanju prikupljanja i odlaganja otpada?
S.F: Situacija je redovna, što se tiče operativnog iznošenja komunalnog otpada građana. U potpunosti se držimo rasporeda odnošenja i nemamo nikakvih problema i zaostataka u operativnom radu. U pogledu osavremenjavanja, istakao bih dve stvari. U potpunosti smo prešli na prikupljanje otpada vozilima koja imaju kompaktovanje smeća. Time smo povećali efikasnost sistema. Ranije smo koristili smećare koji imaju odnos kompatktovanja smeća 1:4 i 1:5, kao i otvorena vozila. Za fizička lica otvorena vozila se više ne koriste, a u sada su u radu dve vrste smećara standardnih zapremina 7 i 15 kubika. Pokrivenost užih ulica u perifernim delovima grada sada je potpuno pokrivena manjim vozilima. S druge strane imamo pilot projekat postavljanja podzemnih kontejnera. Po tom pitanju koristimo sva moguća saznanja drugih gradova i zahvaljujući njihovim iskustvima pokušavamo da izbegnemo sve negativne strane njihovog korišćenja. Oni su postavljeni na nekoliko mesta u gradu sa ciljem da se zameni sistem prikupljanja u velikim kontejnerima od 5 m3. Otpad iz njih takođe će se odnositi vozilima sa kompaktovanjem otpada. Nadamo se dobrom odzivu građana i u tom smislu smo otpočeli aktivnosti sa profesionalnim upravnicima zgrada, s obzirom da su kontejneri postavljeni u zonama kolektivnog stanovanja.
TE2: Pored podzemnih kotejnera, ranije je najavljena i analiza lokacija na kojima su postavljeni kontejneri u Požarevcu.
S.F:Odlukom o komunalnom uređenju Grada Požarevca određeno je da se komunalni otpad odnosi kod građanstva jednom sedmično. Mi taj ritam pratimo. Međutim, zbog nedostatka adekvatnog broja, odnosno zapremine posuda za odlaganje, na mnogim mestima prinuđeni smo da komunalni otpad iznosimo učestalije tokom jedne nedelje. Imamo određene lokacije gde iznosimo dva ili tri puta nedeljno, na nekim sedam puta nedeljno i konačno ima i takvih gde su potrebe dva ili tri puta dnevno. To ukazuje da su broj i zapremina posuda neadekvatne potrebama građana koji ih koriste. Inače, čitav sistem je projektovan na produkciji odlaganja od 120 litara nedeljno za prosečnu porodicu. Podsećam da smo već ranije s Gradom sproveli akciju opremanja građana sa tipiziranim kantama za prikupljanje otpada, kada su građani besplatno dobili kante od 120 litara koje zadovoljavaju potrebe individualnog stanovanja. Što se kolektivnog stanovanja tiče, probleme imamo u vidu manjka broja posuda, kao i razumevanja građana da su oni u suštini u obavezi kao korisnici, upravo prema Odluci Grada, da pribave adekvatne posude za prikupljanje komunalnog otpada. Ta odluka se ne razlikuje od drugih gradova u Srbiji. Preduzeli smo korake u saradnji s profesionalnim upravnicima kako bi prikupili tačne podatke o broju nedostajućih posuda. Uz naša operativna saznanja, pokušaćemo da taj problem rešimo kroz vreme. Na jedan kontejner od 1,1 m3 pripada u proseku 7 do 9 stanova. I sami ste svedoci da mnogi ulazi imaju 20-30 stanova i nemaju dovoljan broj kontejnera. Kroz vreme izvršićemo dopremanje kako bismo došli do nivoa iznošenja jednom nedeljno.
TE2: Uslugom iznošenja smeća nije pokrivena čitava teritorija Grada Požarevca.
S.F:Trenutno se usluga pruža u gradskim naseljima Požarevac i Kostolac. U seoskim mesnim zzajednicama to je selektivno. Imamo postavljene kontejnere u okviru školskih i predškolskih ustanova i mesnih kancelarija. Pojdina naselja, poput Zabele potpuno su pokrivena kontejnerima. U planu nam je da pokrivenost bude stoprocentna, dok je trenutno ta pokrivenost 76-78%, u zavisnosti da li gledamo broj domaćinstava ili broj stanovnika. Očigledno da je migracija stanovnika iz seoskih sredina u gradove doprinela da se taj procenat promeni, ali od sela ne odustajemo, sve u cilju sprečavanja pojave divljih deponija, nekontrolisanog odlaganja. Osnovni problem zbog čega to trenutno ne radimo je odlaganje komunalnog otpada, s obzirom da Grad Požarevac koristi deponiju Jeremijino polje koja je u procesu sanacije i rekultivacije, a koja bi konačno trebalo da se zatvori. Suština Programa upravljanja otpadom i ranije strategije je da se samo deponovanje komunalnog i svih ostalih vrsta otpada dobije tokove, gde će materijal završavati na regionalnim deponijama. U tu svrhu Grad Požarevac je izgradio reciklažni centar koji je u suštini sabirno-pretovarna stanica sa sekundarnom selekcijom otpada. Ona bi pružila mogućnost da se prikupljeni otpad ne odlaže na deponiju, već da se vrši trijaža kroz predtretman i hladni tretman, a da se nakon selekcije ostatak vozi na regionalnu deponiju. Stanica je izgrađena i čeka upotrebne dozvole pre nego što krene u probni rad. Druga sabirno pretovarna stanica trebalo bi da se napravi u Kostolcu. Čime bi se prikupljeni otpad sa te teritorije jednim prevozom dopreo do glavne stanice u Požarevcu, a odatle na regionalnu deponiju.
TE2: Uslovno rečeno, neuslovne deponije imaju i Požarevac i Kostolac?
S.F:Tako je. Jedna je počela sa radom 1989.godine, a druga 1990.godine. Urađeni su projekti za njihovu sanaciju i rekultivaciju i ti projekti su dobili saglasnost resornog ministarstva. Mere se sprovode. Podsetiću da je Grad Požarevac koristio tri deponije, pri čemu je jedna, Gradske utrine, u potpunosti sanirana. Izvršena je tehnička rekultivacija i privremena i trajna biološka rekultivacija. Na deponiji Jeremijino polje sprovode se aktivnosti na sanaciji. Očekujemo određene građevinske radove kako bi se taj proces nastavio, do konačnog zatvaranja kada će otpad odlaziti na regionalnu deponiju. Nama trenutno najbliža regionalna deponija je u Lapovu. Prema našim informacijama, postoje neki izgledi da će biti još jedna bliža deponija kojoj gravitira Grad Beograd ili čak da bude napravljena na teritoriji braničevskog okruga. Međutim, sve te aktivnosti su u okviru investicija Grada Požarevca.
TE2: Šta bi se vama najviše isplatilo?
S.F:Komunalne službe pružaju usluga sakupljanja otpada po sadašnjoj ceni koja je, da kažem, relativno blizu ekonomske. To znači da pokriva troškove ljudi i angažovane mehanizacije. Samo odlaganje na regionalnu deponiju zahteva uvećanje troškova u vidu same cene prevoza i odlaganja. Cene odlaganja su izražene u nekim vrednostima koje se kreću između 20 i 30€ po toni odloženog otpada, a na to bi trebalo dodati cenu transporta. Njena ekonomska računica je vrlo jasna, ali će sigurno biti u porastu u skladu s rastom cena energenata. Prelazak na regionalni sistem deponovanja sigurno bi poskupeo troškove zbog odlaganja koje se naplaćuje i uvećanih troškova transporta. Trenutni troškovi odlaganja odnose se na uložena sredstva u sanaciju deponije, operativni rad mašine na samoj lokaciji i njenih rukovalaca, kao i roškovi lica angažovanih za čuvanje i nadzor deponije. Svakako, ti troškovi su niži od troškova odlaganja na regionalnoj deponiji. Što je regionalna deponija bliža, manji su i troškovi, a tako će bolje biti svima.
TE2: To se odnosi i na građane?
S.F: Postoji mogućnost da se deo troškova prenese na građane i da učestvuje Grad iz budžeta, ali to nije na nama da odlučujemo. Rešenja koja se primenjuju u drugim sredinama su različita. Sami građani moraju da budu svesni da otpad koji proizvedu mora da bude adekvatno odložen i da to košta. Činjenica je da komunalno preduzeće svoje usluge nije naplaćivalo po ekonomskim cenama, kao i da se prema našim projekcijama iz kratkoročnih i dugoročnih programa koji su rađeni do 2017.godine. Pokazivalo da je ekonomska cena prikupljanja otpada u vrednosti od oko 8 dinara, dok smo tada imali cenu od tri dinara. Vidi se da je ta razlika bila oko 2,5 puta. Sada su se parametri promenili i mi i sa poslednjim povećanjem cena smo na granici ekonomske isplativosti. Svaka druga aktivnost, poput prevoza na regionalnu deponiju, svakako bi dovela do poskupljenja usluga u pogledu održivosti procesa u ekonomskom smislu.
TE2: Da li se pripremate za taj period u pogledu dostizanja potrebnih ljudskih i tehničkih kapaciteta?
S.F: Što se tiče prikupljanja otpada po seoskim mesnim zajednicama, potpuno su nam poznate potrebe u pogledu broja vozila i ljudi. Te vrednosti su unete u naše dugoročne programe. Poznat nam je i broj posuda koji je potreban za opremanje seoskih mesnih zajednica. U pogledu transporta, Grad je izdvojio sredstva kojima su nabavljena vozila tegljači sa prikolicama, kao i adekvatan broj abroll kolentejnera kojima bi se taj otpad odvozio na regionalnu deponiju. Onog trenutka kad proradi transfer stanica, možemo da krenemo sa transportom. Čak postoji i plan kojim redom bi se seoska naselja uvodila u sistem. To bi se relativno brzo uradilo, ali bi zahtevalo i prijem određenog broja novih radnika, zašta nama trebaju adekvatne dozvole od Grada i ministarstva za prijem novih ljudi.
TE2: Ukoliko se otvori regionalna deponija na teritoriji Požarevca ona će biti i regionalni reciklažni centar?
S.F: Sam tretman otpada podrazumeva prikupljanje, transport i nekakvu selekciju. Na kraju tog tretmana sledi odlaganje. U tim procesima postoji deo koji se vraća u proizvodnju i deo koji se odlaže. Čak i prilikom, recimo, spaljivanja dela otpada, vi pepeo negde morate da odložite. Reciklažni centar mora da poseduje neki centar za selekciju i deponiju ili samo deponiju. Pravljenje reciklažnog centra koji bi vršio neku selekciju otpada bi predstavljao složen sistem i zahtevao bi ogromnu količinu otpada da bi čitav taj proces bio isplativ. Tržište reciklabila je vrlo varijabilno i ima puno promena zbog događanja na svetskom nivou, počevši od PET ambalaže, plastike i drugih materijala koji mogu da se recikliraju. Same cene strahovito variraju, a u nekim slučajevima materijali koji mogu da se recikliraju se nikome ne isplate. Mi možemo da podelimo selekciju na papir, staklo, plastiku, kožu, metale i drugo. Suština je da taj proces mora da ima neku ekonomsku isplativnost. Kada smo kao JKP Komunalne službe 2007.godine osnovali reciklažni centar u nameri da recikliramo osnovne materijale, PET ambalažu, najlon i papir, taj proces je u toj vremenskoj tački bio isplativ. Tada je cena bila nekih 30 jedinica po toni. Sada je 3. Cena je 10 puta pala. Vi morate sa odreženim brojem angažovanih ljudi, vozila i kontejnera za prikupljanje da prikupite dovoljne količine koje bi bile isplative za rad. Ove vrste otpada i dalje prikupljaju pojedinci. Normalno, oni ne plaćaju poreze i tu je nastao jedan disbalans na tržištu. Zbog svega, rad našeg reciklažnog centra se dotira iz prikupljanja običnog komunalnog otpada.
TE2: Niste uzimali u razmatranje druge vrste, recimo, plastične ambalaže koje postoje pored PET, kao što su HDPE, LDPE, PP i druge?
S.F: Problem je što tokovi otpada kod nas nisu razvijeni. Lično sam bio učesnik u mnogim aktivnostima koje su bile usmerene na podizanje svesti i promenu odnosa prema otpadu. Profesionalno iskustvo mi je još ranije dalo smernicu da se tokovi otpada mogu urediti samo ekonomskim odnosima. Kada su ti ekonomski odnosi uređeni kroz jedan parametar- cenu reciklabila po toni, otpad sam nađe svoj tok. Primera radi, imali smo akciju gde smo sakupljali odbačene olupine od automobila, frižidera i druge bele tehnike. Kada je cena gvožđa porasla i kada je taj reciklabil imao svoju ekonomsku cenu, olupine su same nestale. Sakupljačima sekundarnih sirovina bilo je isplativo da sami idu u potragu za tom vrstom otpada. Takođe, ono što nama sledi, a što je postalo praksa kod određene ambalaže. Sigurno ste videli da za određena proizvode vi dobijate povraćaj novca ukoliko vratite praznu ambalažu, kao što je kod nas nekad postojala kaucija za staklenu ambalažu. Bilo je isplativo da se staklo ne lomi i vrati u proizvodnju, da se ne ulaže dodatna energije u njegovo topljenje i selekciju. Pojedini tržni centri i sami već imaju svoje sisteme kanalisanja ambalažnog otpada, a suština je da promenljivost na tržištu reciklabila diktira šta će se selektovati i reciklirati. Sama ta promenljivost diktira i primarnu selekciju. Osim ako ne postoji jasna namera društva da uloži u nešto, sam proces primarne selekcije je neisplativ. Tržište je toliko varijabilno da je najbolje sakupiti sve, a nakon toga izvršiti selekciju i izdvojiti one materijale za koje se isplati da se vrate u primarnu proizvodnju.
TE2: Da li bi to trebalo da sadrži i novi Lokalni akcioni plan za upravljanje otpadom? Koliko je taj dokument koji datira iz 2009.godine danas prevaziđen?
S.F: Plan upravljanja otpadom, praktično treba da definiše one stvari kojima Grad upravlja. Stari LAP niti je prevaziđen, niti je završen do kraja. Raniji plan je predvideo tri vrste aktivnosti. Prva je sagledavanje postojećeg stanja u domenu odloženog otpada. Tu spadaju deponije koje je koristio Grad i divlje deponije, kao i smernice koje su proizašle iz toga, a odnose se na to šta raditi sa deponovanim smećem. Drugi segment plana predvideo je opremanje i izgradnju infrastrukturnih objekata od kojih je jedan najveći i izgrađen. To je upravo sabirna pretovarna stanica sa selekcijom u Požarevcu kao jedan od ključnih infrastrukturnih objekata upravljanja komunalnim otpadom. I, predviđene su mere za prikupljanje kabastog i drugih vrsta otpada koji su u delokrugu komunalnog otpada pomoću reciklažnih dvorišta. Takođe, predviđen je i jedan segment koji se odnosi na edukaciju i podizanje svesti kod građana o otpadu. Što se tiče prvog segmenta, kao rezultat tog plana iz 2009.godine, za sve tri deponije napravljeni su planovi za sanaciju, Jedna deponija je u potpunosti sanirana, druga je u postpku sanacije, a treća u Kostolcu ima projekat i odobrenja, ali postoji objektivni problem sa imovinsko-pravnim odnosima jer se sama lokacija nalazi na zemljištu u vlasništvu termoelektrana i kopova. Rezultati su tu ostvareni sa 50 do 60 odsto, što se tiče realizacije Plana. Kada je u pitanju opremanje vozilima i izgradnja infrastrukturnih objekata, izgrađena je transfer stanica sa selekcijom u Požarevcu, ostaje da se uradi daleko manja stanica u Kostolcu. Što se sanacije divljih deponija tiče, jedna od smerica bilo je uvođenje svih divljih deponija u evidenciju. U momentu kada je pisan Plan bilo je poznato 11, a sada prepoznajemo 54 divlje deponije. Moram da naglasim da je njihov broj promenljiv, ali je rezultat jedan sistematski rad na njihovom otkrivanju i uklanjanju. Komunalno vrši uklanjanje i sanaciju divljih deponija koje koriste mesne zajednice za odlaganje otpada, a godišnjim program je obuhvaćeno 30-32 lokacije tog tipa. U budućnosti, a prema postojećem planu te lokacije bi trebalo da se pretvore u reciklažna dvorišta. To će se dogoditi kada počne odnošenje otpada iz seoskih mesnih zajednica. Inače, stari Plan se zasnivao na strategiji koja je važila od 2010. do 2019.godine. Dve godine je napravljen vakuum u donošenju strateških dokumenata, da bi u januaru ove godine bio usvojen program upravljanja otpadom. Međutim, suštinski, svi ti dokumenti zasnivaju se na opštim principima koji se neće menjati kroz zakonodavstvo. Osnovni postulati i starog i novog Plana na lokalu biće isti. To nam nalaže i otvoreno Poglavlje 27. Što se tiče novog Plana, mi već imamo definisana i uložena sredstva, a programi koji se realizuju biće nastavak i završetak procesa koji su već pokrenuti. Ukoliko se analizama to potvrdi Plan koji je u izradi predvideće i neke nove okolnosti. Što se nas tiče, mi smo trenutno na prelomnoj tački u kojoj se očekuje početak rada sabirnog i pretovarnog centra sa selekcijom. Time se otvara više stvari, početak odvoženja iz seoskih naselja, mogućnosti pravljanje atransfer stanica, zatvaranja sve tri deponije, čime bi se upotpunio Plan iz 2009.godine. Sve ostalo što diktira tržište naći će se u novom dokumentu. To se pre svega odnosi na reciklažu, ako se isplati da izdvajamo 10 vrsta reciklabila, toliko ćemo i izdvajati. S druge strane, ako se isplate samo dva, dva će se izdvajati.
TE2: Hvala na razgovoru.
S.F: Molim i drugi put.
Razgovor vodio: Uroš Urošević
foto: te2media
Tekst je nastao u okviru projekta „Razvojni planovi – unapređenje komunalnih sistema i usluga u cilju poboljšanja kvaliteta života građana Požarevca“ koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca. Stavovi koji su izneti u medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je podržao njegovu realizaciju
