ilustracija: Rolf Dobberstein from Pixabay
Države će morati da odgovore na pitanje šta tranzicija ka održivim izvorima energije znači za njih, ocenjeno je, na godišnjem sastanku Inicijative za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini.
Inicijativa za regione uglja u tranziciji na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini organizuje danas i sutra onlajn godišnji sastanak sa ciljem da se podrži otvoren dijalog više zainteresovanih strana o postepenom ukidanju uglja i pravednoj tranziciji na održive izvore energije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovu, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.
Programski direktor RES fondacije Aleksandar Macura rekao je da će svi biti pogođeni procesom tranzicije, i da nema načina da je izbegnemo.
Govoreći o Srbiji, on je rekao da misli da je prosek ljudi zaposlenih u industriji uglja oko 51 godina i da ne smatra da će oni penzionisati na tim pozicijama.
Predsednik opštine Banovići iz BiH Bego Gutić rekao je na jednom od panela da u rudniku mrkog uglja u toj opštini radi 2.800 zaposlenih. Kaže da je to rudarski kraj, ali da su svesni promena koje dolaze, te su odlučili da pokažu spremnost za tranziciju.
Izazov će biti na koji način da se radna snaga iz rudarskog sektora pebaci u druge grane privrede, smatra predsednik te opštine.
On očekuje od onih koji upravljaju energetskim sektorom u toj državi da napravi plan i uključi sve aktere, te da ne sme da nijedan radnik ostane nezbrinut.
Zamenica generalnog direktora za proširenje Evropske komisije Katarina Maternova rekla je da moramo da budemo svesni da su situacije u regionima različite i da će biti drugačije pogođeni tranzicijom. Kosovo je, kako navodi, 99 odsto zavisno od uglja, a velika je zavisnost od tog energenta i u Srbiji.
Ona je navela da u regionu postoje dobri primeri u procesu ukidanja uglja, a jedan od njih je odluka Srbije da se zaustavi izgradnja termoelektrane Kolubare B.
Svrha Inicijative je zajedničko istraživanje puteva do pravedne tranzicije u regijama uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini, te postizanje “Green Deal-a”.
Čitav članak možete pročitati na Nova ekonomija
