U Srbiju se vraćaju brige iz devedesetih, od nestašica roba do inflacije koja se zahuktava. Statistika je za jun u odnosu na isti mesec prošle godine zabeležila rast cena od čak 11,9 odsto, a stanovništvo je zabrinuto jer su najveća poskupljenja vezana za hranu, od mesa i prerađevina do povrća i voća, piše Danas
ilustracija: foto/arhiva UU
Kada se na to doda galopirajući skok goriva, što dalje dodatno generiše rast cena, strepnje građana, i bez dramatičnih upozorenja koja dolaze od državnog vrha, više su nego opravdane. Pri tom, iako se uzroci znaju, teško je ili nemoguće prognozirati koliko će dugo ta grupa faktora uticati na svetsku i našu ekonomiju.
– Inflacija do kraja godine zavisiće od kretanja cene energenata, oni su na domaćem tržištu ograničeni, struja i gas za potrošače su daleko ispod troškova proizvodnje, a to ne može dugo da se zadrži. Ako u svetu ostanu visoke cene, moraćemo i mi da ih podignemo. Koliko, to je pitanje, zavisi i od toga da li će doći do smirivanja rata, do pada cena gasa, ali bi čak i minimalno povećanje kod nas uticalo na rast inflacije – kaže profesor Milojko Arsić.
Dodaje da je najočiglednije poskupljenje hrane jer smo mi integrisani sa svetskim tržištem, pa iako smo izvoznici i imamo viškove osnovnih prehrambenih proizvoda, cene u Srbiji nisu niže nego u zemljama koje uvoze. Mnogo zavisi i od toga kakva će biti ovogodišnja sezona, zatim od Ukrajine i Rusije, da li će izvoziti hranu jer su značajni igrači na globalnom tržištu, a podseća da cene energenata utiču i na troškove proizvodnje i na cene đubriva. Moguće je i da će ponuda osnovnih namirnica biti niska, što u ovom trenutku ne može preciznije da se predvidi.
Arsić kaže da bi ipak do kraja godine trebalo očekivati neki umereni rast inflacije, nešto više nego do sada, mada ne mnogo jer će u drugom polugodištu rast da se poredi sa višim nivoom cena koje su krenule da se dižu od prošle jeseni.
