Nemačka, Italija, Austrija, ali i druge evropske zemlje već nekoliko meseci suočavaju se sa nestašicom lekova, posebno onih namenjenih deci, piše Euronews Srbija
Najteža je situacija sa antibioticima i lekovima za ublažavanje bolova i snižavanje temperature.
Srbija nije izlovano ostrvo, bilo je povremenih nestašica odreženih antibiotika za decu, ali na svu sreću mogla je da se nađe zamena.
Apotekari kažu da ono što se dešava u Evropi, može dodatno da eskalira i da se prelije i na Srbiju, jer većina lekova stiže iz uvoza.
U Evropi su uglanom nestašice jeftinih generičkih lekova. Proizvođači su na to upozoravali još u septembru prošle godine. Ukazali su da bi mogli da prestanu da proizvode neke jeftine lekove jer je ograničena cena lekova, a stalno rastu troškovi za energente, sirovinu, radnu snagu. U Nemačkoj su ovih dana prazne police u apotekama na kojima bi trebalo da budu sredstva za snižavanje povišene telesne temperature kod dece. Mediji prenose da često očajni roditelji odlaze u Holandiju kako bi tamo kupili lekove za svoju bolesnu decu.
Nemački ministar zdravlja zbog toga se našao na meti kritika, a zdravstvene vlasti u toj zemlji predložile su da se u naredna tri meseca ukine ograničenje cene lekova za decu koji sadrže ibuprofen i paracetamol, kao i antibiotike u obliku sirupa i čepića. Ta mera bi se odnosila na ukupno 180 lekova za decu. Za farmaceutske kompanije to bi mogao da bude podsticaj za povećanje isporuka. Međutim, to nije i ne sme biti trajno rešenje.
Problemi u lancu snabdevanja antibioticima u Evropi, pre svega amoksicilina, primorali su vlasti širom kontinent da preduzme vanredne mere kako bi obezbedile dovoljne količine lekova za sve pacijente.
Najveći problem je u snabdevanju amoksicilinom, koji se koristi u lečenju niza bakterijskih oboljenja kod dece. Ministarstvo zdravlja Španije je krajem prošle godine ovlastilo apoteke da roditeljima bolesne dece prodaju antibiotike za odrasle kada je to potrebno, kutije amoksicilina od 500 miligrama, i da podele pilule i tako dobiju neophodne doze od 250 miligrama za decu.
Može da se prelije na Srbiju?
Miodrag Milanović, član gripacije apoteka u Privrednoj komori Srbije kaže da nestašica lekova u Evropi može da se prelije i na Srbiju, zapravo da se to već dešava.
"Puno toga nema u apotekama. To se možda toliko ne primećuje jer ima paralela. Uvek imaju lekari zamene, paralele. Mi kada dobijamo lekove, dobijamo na kašičicu", priča Milanović.
Podseća da se cene lekova u Srbiji koriguju nekoliko puta godišnje i to tako što se kao referentne vrednosti uzimaju prosečne cene lekova u Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji, a nedavno je pridodata i Rumunija.
"U Srbiji se cene formiraju tako što se uzme 80 odsto od prosečne cene u tim zemljama. Cene sada rastu, dok su prethodnih godina padale", kaže Milanović.
Napominje da je globalni problem što su najveći proizvođači sirovina za lekove Indija, Kina i Pakistan i što je Evropa dislocirala proizvodnju u te zemlje.
Ističe i da je problem svake zemlje, uključujući i Srbiju, ako domaći proizvođači lekova ne proizvode sirovine već isključivo zavise od uvoza. U kriznim situacijama, poput ovih izazvanih koronom i ratom u Ukrajini, to se odražava na snadbevanje tržišta lekovima.
(ilustracija Pixabay)
