Zabrana izvoza žitarica, ulja i brašna donela je veliku privremenu štetu poljoprivrednicima, ocenio je za Novu ekonomiju Nedeljko Savić iz Udruženje poljoprivrednika Stig iz Požarevca. Na taj problem nadovezali su se manji prinosi zbog suše, pre svega pšenice, suncokreta i kukuruza.
ilustracija, foto UU/TE2 MEDIA
Savić je rekao da su prinosi pšenice oko 5 tona po hektaru, dok je bilo očekivano 8. Takođe je naveo da se očekuju znatno niži prinosi suncokreta od oko 2 t/ha, kao i kukuruza 1,2-1,5 t/ha.
On je kao loš potez ocenio zabranu izvoza suncokretovog ulja, kao i kašnjenje sa ponudom otkupa pšenice za robne rezerve. Država nije ispunila zahtev tog udruženja da se sa ponudom za robne rezeve izađe pre žetve pšenice.
“Sada su naše kolege predale tu pšenicu otkupljivačima i došli su u situaciju da su im je platili 35 dinara, a robne rezerve su nudile 40 dinara. Šta sad čovek treba da radi? On treba da izvuče svoju pšenicu i da mu otkupljivač uzme dva dinara”, kaže Savić.
Kako zaključuje, efekat toga je da robne rezerve nisu otkupile dovoljne količine pšenice, već samo oko 120.000 tona.
“Isto se sada ponavlja sa suncokretom, mi smo tražili da se podigne cena suncokretovog ulja za potrošače na 240 dinara, jer je definitivno najniža. Od pet, nas pogađaju četiri zabrane izvoza, sva ograničenja koja su na snazi pogađaju ratare”, dodaje Savić.
U Udruženju Stig kako dodaje, smatraju da poskupljenje suncokretovog ulja ne bi bio veliki udar na budžet jer prosečno domaćinstvo troši od tri do četiri litra mesečno, ali bi imao efekat na proizvođače ulja.
