Građani koji imaju dugoročne zajmove, pre svega stambene kredite indeksirane u evrima sa varijabilnim kamatama, plaćaće ubuduće veće rate kredita, jer se povećao euribor, koji je sastavni deo kamatne stope po kojoj oni otplaćuju dug. Ekonomisti prognoziraju da će euribor još rasti do kraja ove godine, a možda i sledeće, u zavisnosti od monetarne i fiskalne politike u Evropi., prenela je RTV
Posle gotovo sedam godina šestomesečni euribor je u junu iz negativnih vrednosti prešao u plus i trenutno iznosi skoro jedan odsto. Takođe, tokom jula u plus je prešao i tromesečni euribor. Od pet najvećih banaka u Srbiji, dve varijabilne kamate vezuju za šestomesečni, a ostale tri za tromesečni euribor.
ilustracija Pixabay
Za građane bi zato krajem godine rate kredita mogle biti znatno veće, ukazuje predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva Dejan Gavrilović.
On upozorava da bi najveći trošak mogli imati oni kojima su krediti odobreni ove godine ili koji se sad zadužuju po novim kamatnim stopama.
Objašnjava da se rate kredita formiraju periodično. Šestomesečni euribor usklađuje se dva puta godišnje, pa će tako u prvoj polovini godine kamata biti obračunata prema vrednosti euribora od 31. decembra, a tokom drugih šest meseci prema vrednosti od 30. juna. A za tromesečni euribor referentna kamata se usklađuje 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra.
Euribor je kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac, a Gavrilović navodi koji još parametri utiču na cenu kredita, odnosno iznos kamate.
Urednik sajta Kamatica Dušan Uzelac kaže da je poskupljenje kredita trend koji je izvestan i u narednom periodu zbog globalnih ekonomskih poremećaja. Zato savetuje građane da dobro razmisle kad se zadužuju.
Inače, zbog globalnih poremećaja i nestabilne ekonomske situacije, odnosno rasta kamatnih stopa, u Srbiji se beleži i trend usporavanja rasta zaduživanja stanovništva.
Prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije za jun ove godine, udeo dinarskih u ukupnim kreditima stanovništva iznosio je 54,4 odsto, dok su zajmovi vezani za evro iznosili 45,5 odsto.
