Vodostaji reka u Srbiji su na jako niskom nivou, blizu biološkog minimuma i takva situacija će potrajati do septembra, izjavio je danas hidrolog Dejan Vladiković.
On je u izjavi za Tanjug objasnio da su 140 mernih stanica u Srbiji domeni podeljeni na pet nivoa – niski, srednje niski, srednji, srednje visoki i visoki, i da niski i srednje niski nivoi dominiraju na rekama, prenela je Pravda.
"U ovom trenutku, najniži vodostaji su na Velikoj Moravi, Južnoj i Zapadnoj Moravi, na celom slivu reke Save. Što se tiče Dunava, tu je za nijansu povoljnija situacija jer smo imali manji porast tako da je tu srednje niski nivo, kao i na Tisi", navodi Vladiković i dodaje da to znači da vodostaji u rangu najnižih nivoa vodostaja koji su na našim rekama zabeleženi.
Velika Morava, foto, arhiva UU/TE2 MEDIA
Vladiković kaže da je jako mala verovatnoća da vodostaji budu još niži, jer sada su na nekoj granici na kojoj se izdaju hidrološka upozorenja i alarmi.
"To znači da je to na granici tečenja i da se količina kiseonika u rekama lagano smanjuje što ima uticaja i na živi svet na rekama", naveo je on.
Na osnovu prognoza, kaže Vladiković, takva situacija će se nastaviti do kraja avgusta jer ćemo imati deficit padavina.
Uvidom u podatke izveštajnih stanica, vidi se da je Velika Morava kod Ljubičevskog mosta vrlo blizu najnižem vodostaju koji je izmeren na ovom mestu. U subotu je kota bila -357 centimetara, a prema prognozama do utorka, vodostaj će nastaviti da opada do kote -365 cm.
Nizak vodostaj primetan je i na Mlavi, koja je kod Velikog Sela na koti +17 cm, što je na granici apsolutnog minimuma. Reka za sada stagnira.
Ovako niski vodostaji nisu samo opasnost za živi svet u rekama, već direktno utiču i na nivo podzemnih voda koje su od vitalnog značaja za vodosnabdevanje.
