Narodna skupština usvojila je juče izmene Zakona o eksproprijaciji, čiji je cilj skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa. Zbog tih izmena održano je već nekoliko protesta. Na njima je poručeno da Srbija nije na prodaju stranim kompanijama kojima, kako se navodi, nove odredbe o eksproprijaciji najviše odgovaraju.
ilustracija Pixabay
Novim Zakonom o eksproprijaciji definisani su kraći rokovi za postupanje državnih organa u procesima gde je utvrđen javni interes, a uvodi se i institucija privremenog zastupnika za moguće naslednike neke imovine koja je predmet eksproprijacije.
Jedna od glavnih zamerki koja se ističe u javnosti zbog tih izmena je da eksproprijacija može da se radi na svim oblicima svojine, kao i da se dodaju projekti iz međunaronih ugovora, čiji je jedan od potpisnika država Srbija.
"Postupak traje pet plus tri dana, čitav postupak traje pet dana. Ako nadležni organ proceni da bi trebalo dopuniti postupak, može ga produžiti za još tri dana", kaže advokat Sreten Đorđević koji se bavi ekološkim pravom.
Prema njegovim rečima, posle toga donosi se rešenje o eksproprijaciji, žalbeni postupak traje 30 dana. Drugostepeni organ je dužan da da odluči po žalbi i u jednom inkvizitornom postupku svako od nas u jednom trenutku može izgubiti svoju imovinu preko noći, istakao je Đorđević za N1.
Zbog ovih izmena najviše su zabrinuti poljoprivrednici i građani Srbije u mestima gde se planiraju rudnici, posebno litijuma.
Zahvaljujući izmenama Zakona o eksproprijaciji Vlada Srbije će moći može da utvrdi javni interes za eksproprijaciju ako je ona "neophodna za izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju objekata" u oblastima obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske, telekomunikacione i komunalne infrastrukture, državnih objekata, kao i za izgradnju stanova za socijalno ugrožene građane.
Postavljanje privremenog zastupnika u postupku eksproprijacije primenjivaće se kada je vlasnik nepokretnosti preminuo, a nije sproveden ostavinski postupak ili ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva.
Omogućava se privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, kada ono služi za izgradnju objekta od javnog interesa (radi smeštaja radnika, itd).
Privremeno zauzimanje zemljišta može jednom produžiti za još tri godine.
Korisnik eksproprijacije, pre rušenja eksproprisane zgrade (koja je u državnoj ili javnoj svojini), zakupcima stana na neodređeno vreme ili vlasnicima stanarskog prava mora da obezbedi korišćenje drugog stana.
Za odlučivanje o predlogu za dozvolu vršenja pripremnih radnji uveden je rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije. Rok za obavljanje tih radnji počinje da teče dan posle uručenja rešenja strankama u postupku. Određuju se i kraći rokovi za postupanje organa uprave.
Opštinskom organu uprave omogućava se da donese delimično rešenje u slučaju da o zahtevu korisnika eksproprijacije i zahtevu ranijeg sopstvenika za eksproprijaciju preostalog dela nepokretnosti ne može da se odluči istovremeno.
Nepokretnost koja se ekspropriše naznačuje se isključivo na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti.
Opštinska uprava biće dužna da dostavi predlog za eksproprijaciju nadležnom organu za poslove državnog premera i katastra, radi upisa o pokretanju postupka eksproprijacije.
Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, za koji nije okončan postupak ozakonjenja, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.
Prava na nepokretnosti u državnoj ili društvenoj svojini, sa ili bez upisanog prava korišćenja, mogu se rešenjem opštinske uprave oduzeti ili ograničiti po zahtevu lica iz člana 8. ovog zakona, ako to zahteva javni interes (administrativni prenos).
Postupci eksproprijacije koji su započeti u skladu sa zakonom, a nisu okončani do dana njegovog stupanja na snagu nastaviti po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Izvor: Nova ekonomija
