Pedijatri ističu korist od odlaska u školu, bez obzira na opasnost od kovida; u vezi sa vakcinacijom kažu da je postignut najmanji uspeh kod dece
Koliko su nam zdrava deca? Da li nova školska godina donosi povećane rizike za širenje korona virusa i drugih respiratornih infekcija? Zašto bolesti odraslih – poput gojaznosti, visokog krvog pritiska ili povišenog šećera i masnoća u krvi, sve češće pogađaju i mlađu populaciju?
ilustracija Pixabay
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da se stanje kod dece pogoršava kada je reč o bolestima koje su zavisne od fizičke aktivnosti – sada imamo više gojaznih nego pre dve decenije, u poslednje četiri decenije broj gojaznih se povećao 10 puta i svako peto dete u Srbiji je gojazno.
– Problem je i porast šećerne bolesti. To je po pravilu dijabetes tipa 1. Najveći pik ove bolesti je 2021. za vreme kovida, kada je sa 13 obolelih na 100.000 porastao broj na 17,1. Znamo da su virusne infekcije okidač za pojavu šećerne bolesti – naglasio je Konstantinidis.
Napomenuo je da pedijatri ističu korist od odlaska u školu, bez obzira na opasnost od kovida, a kovid, i ako se desi, imaće blaži oblik.
Kada je reč o vakcinaciji protiv kovida, ističe da je u svetu najmanji uspeh postignut kod dece.
Kaže da se i zaboravljene bolesti vrebaju iza ćoška i apelovao je da se obavi redovna vkcinacija kod dece.
Govoreći o HPV vakcini, napomenuo je da je to preporučena vakcina koja se daje i devojčicama i dečacima i u 90 odsto slučajeva sprečava rak grlića materice, ali i rak usne duplje, grkljana, karcinom penisa i kondilome.
(izvor: Telegraf)
