Zbog poskupljenja ali i mogućih nestašica gasa, sve više evropskih zemalja okreće se uglju, i to mahom onom lošijeg kvaliteta, koji najviše zagađuje.
ilustracija Pixabay
U junu je Evropom odjeknula vest da je Nemačka, koja u najnovijoj Vladi ima veliki broj ministara iz Zelene partije, ipak odlučila da se vrati uglju. Naravno, ne za stalno, nego privremeno, zbog smanjenja isporuka ruskog gasa koji je koristila za proizvodnju struje.
Međutim, Nemačka nije jedina koja će ove zime morati da proizvodi električnu energiju pomoću prljavih tehnologija. Grčka je pre rata u Ukrajini planirala da do 2023. godine u potpunosti izbaci ugalj iz upotrebe, međutim sada ga vraća na velika vrata. Naime, ona je objavila da će povećati upotrebu lignita kako bi popunila rupu u energetskom sistemu koja će nastati smanjenjem uvoza prirodnog gasa. Ta zemlja je prošle godine za proizvodnju ukupne količine električne energije koristila samo pet odsto lignita, a ove godine očekuje da taj udeo poraste na 17 – 20 odsto. Grčka je inače deseti svetski proizvođač lignita, tako da neće morati da poseže za uvozom, bar ne u velikoj meri.
I neke druge evropske zemlje će ove zime slediti njen primer. Tako će Mađarska povećati sopstvenu proizvodnju prirodnog gasa ali i iskopavanje lignita, te će ponovo vratiti u život ugašene termoelektrane na ugalj.
Lignit je inače ugalj lošijeg kvaliteta, koji poprilično zagađuje okolinu, ali očigledno je da se Stari kontinent nalazi u situaciji u kojoj mora na jedno oko zažmuriti kada su u pitanju ekološki ciljevi.
(izvor: bif.rs)
