Pre dve decenije procenjeno je da u Srbiji ima oko 300 tona zlata, a posle otkrića novih ležišta poslednjih godina stručnjaci smatraju da bi količina ovog plemenitog metala ispod "zemlje" mogla biti i duplo veća. Razlog za to je što se pretpostavlja da samo u još neistraženoj zoni novootvorenog rudnika Čukaru Peki kod Bora ima još oko 345 tona zlata, a na prostoru Potaj Čuka – Tisnica i do 50 tona. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, mineralizacija zlata se u sopstvenim ležištima ili kao prateća rudna komponenta u ležištima bakra, olova i cinka trenutno istražuje na više od 80 istražnih polja u Srbiji, piše Euronews Srbija.
ilustracija Pixabay
Profesor Rade Jelenković šef Departmana za ekonomsku geologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu kaže da se Srbija svrstava u red evropskih zemalja koje su bogate zlatom.
"Prema zvaničnim podacima iz 2000. godine, u bilansnim rezervama bakra na prostoru Timočkog magmatskog kompeksa nalazilo se 153 tona zlata, a u vanbilansnim rezervama rude bakra oko 100 tona zlata. Toj količini treba dodati i oko 12 tona vanbilansnih rezervi zlata u ležištima bakra u ofiolitskom melanžu zapadne Srbije i oko 27 tona zlata u nanosima rečnih tokova. Poslednjih godina, u terenima istočne Srbije su pronađene nove količine bakra i zlata u ležištu Čukaru Peki kod Bora i ležištima zlata na području Potaj Čuka – Tisnica kod Žagubice", objašnjava Jelenković.
On napominje da bilansne rezerve zlata u takozvanoj Gornjoj zoni ležišta Čukaru Peki iznose oko 76 tona, ali da se pretpostavlja da se u Donjoj, nepotpuno istraženoj, porfirskoj zoni nalazi još oko 345 tona zlata. On ističe i da je osim ovih količina, zlato utvrđeno i na više drugih lokaliteta koji su u fazi istraživanja. Jelenković navodi da se u ležištima zlata na prostoru Potaj Čuka – Tisnica, nalazi oko 19 tona zlata, sa mogućnošću povećanja te količine na više od 50 tona.
Na osnovu sprovedenih geoloških istraživanja je utvrđeno da se najveće količine zlata nalaze u terenima istočne Srbije, i to na prostoru od Majdanpeka na severu do Bora na jugu, i dalje. Jelenković napominje da zlata u Sbiji, osim u rudama bakra, ima i u zlatonosno-kvarcnim žicama u rudnim poljima Blagojev kamen, Brodica i Volujski ključ u istočnoj Srbiji, u nanosima brojnih rečnih tokova , kao što su Pek, Trgoviški Timok i Rasina, ali i u vulkanogenom kompleksu Lece, odnosno u ležištu bakra i zlata Kiseljak, u ofiolitskom melanžu zapadne Srbije i u drugim sredinama.
